Дабро-босански Источник

Стр. 194.

Д.-Б. ИСТОЧНИК.

Бр. 11. и 12.

вина ова стоји од сјеверне стране Виљеша. Било је гробље близу цркве које је већ узорано. Близу црквпне има извор —, који све три вјероисповједи држе за светињу и носе краставу и болесну дјсцу у младу недељу те их купају водом и кажу да многа оздраве. У селу Уму има гробље врло занимљиво. На великом камењу исјечени лакови крста које је ову гробницу покрило. И тешкоје по 2000 ока. На другима који су управ усађени исјечени су на крст. На некима сабља, рука, сунце, мјесец. Већина је гробница окренута југо-истоку. Одјужне стране Вилеша на једном камену зове се градина и пма и сада зидова као неки магазина и куле које нијесу големе. Ниже ове градине пре 4 год. нашло се је у њиви орући једна гробница, која је ограђена са печеном циглом, дебелом од 3 прста, голема је толпко да су три поподиле под мртвим тле. Једна више главе и једна више ногу а по три са страна и тако је креч уфатио. Више села Арамбашић има град Каштао. И сада зида доста пма п нушкарнице се знаду кроз зид. Около свега има велики онкоп и бпло је около града пли опкопа доста кућа, као од дрвета. Прича народ да су га Турци нападали са једног брнјега и који је близу Шљемена на западу од Травника. Заиста су туде били шамци ископани, који се и сада знаду. Причају ми нарохијани кад је бјежао краљ из града да су га стигли Турци 1 според селом које се зове Сабљари, у општини Скакавци. и ту се налази гробље велико Турско—. По сата пошав Врбољу у шуми, кажу зове се краљево гробље и причали су ми неки стари парохијани да су их ту стигли Турци, I

краља и краљицу и посјеклии да су им гробнице напоред једна до друге. Даље има на вишз мјеста старински гробница које су притиснуте великим камењем. На неким знакови крста на неким сабље, на неким мјесец. Надппса нема ниђе да еам могао наћи. За села како се које зове то је тешко знати јер народ српски са једне породице прозове село но породици. А ево неколико нримјера овде наведени: Вилеша еело по кући званој (Вилешап) Вилош; Јогодићи ио Јогодићу; Пријаци узели прију; Боде ио кући Бодок, Петковић остали синови Петкови. Арамбашићи са арамбаша. Чавеловпћи, ково некп клинце за коња, Чардаци са неки чардака, Церибашић са церибаше, Пирићи, пуо неки задуго ватру. Злокући по рђаву мјесту, Кутлићи — дјелио неки са кутлачом, Столац због једне високе равнице. Авсици затварали животињу. Султановићи по султановој дјеци. Весела стража — овде су се веселиле страже. Мјешинићи некаков много свирао уз мјехове, Крушевина, било неколико крушака. Друга мјеста није су ми познато почему се зову, онаким именом. Шапшиница припада Црнићу општини, са 6 душа. За селом Иријаницнма и Зијамоту (Голо брадо) имаде гробље; које се зове црквина. И причају да је била ту црква. Па и данас може се виђети као неки зидови. У Богојну. Поп М. Чавић.

На Спасов дан, на збору у Драга браћо! „Неотшјајте се, јер пиће је извор раздичитих гријехова". Као што видите драга браћо, ја сам уканио се данас да вам говорим о томе: како је пиће, тај отров који се од некога времена у нашему народу почео укорењавати, врло убитачан и сатире свијет како у поиггењу тако исто и по кеси. Али прво је што ћу рећи: врло ми је драго, Д1 Вас толико сакупљених видим код обдржавања ове свете молитве, а послије кад се молитва сврши, што ће ето одма бити, док будем мој говор завришо, п док сви св. крст изљубите и водицом пошкропл.ени будете, питам Вас, послије тога, куда и каквој ћете се радњи II послу предати? Знам ја, а тако исто и Ви, да ћсте се почети частити, пити и веселитп, којом приликом неки ће се од Вас заборавити, те дотле чак пити, да не ће бити у стању сам

селу Стријежевици. (1887.) кући отићи, него ће га његови укућани, еродници пли пријатељи морати одавде однијетп. Нико од Вас, не ће ашати (непризнавати), да је овдје до сада такови случајева било и да се догађају скоро код сваке молитве, и да код сваког другог народног збора (скупа) има такових који се умију страшно опити. Ја Вам велим да се неопијате. Јер помислите само како изгледа пијан човјек. Јел' те да је непрпјатан, немио, отпадан, безобразан и т. д.? Једном ријечју такав је: да се ни малој и неразумној дјечици несвиди и немили, а камо ли ће Вама одраслим и паметним људима. А коме би се Бог вам а душа Вам могао и допадати човјек, коме се шал с главе размотао, капа пала, коса замрсила п разбарушила, очи замутиле као у тешког болника, а закрвавиле као у каквог помамног а дивљег звијерета, језиком заплеће и преврће као нијем, цијелим тијелом иосрће час на једну час на другу страну, често нута н по блату се ваља? Е, па, сад кажите заслужује ли