Дабро-босански Источник

Бр. 11. и 12.

Д.-Б. ИСТОЧНИК.

Стр. 199.

Број 1462/екс 1888. ОкруЖНИЦа Свему српско-ггравославном народу и свештенству Дабро-босанске Еаархнје.

На многим крајевима и мјестима наше Богосиасајеме еиархије, г;це наш Српски народ живи, — дознали смо да православни христијани не поштују неђеље и празничне дане. Тако: трговци и други шпекуланти и претрге, држе своје дућане и механе отворене, а сељаци догоне натоварена кола и коње дрва, сијена, жита и друго што-шта у чаршију на продају, а многи у те дане и аргатују и беглуче спахијама и граде цесте; и тиме нарушавају заповијед божију и црквену, јер нам цркве и у вријеме самога богослужења — кад свештеник највећу тајну свршава, Богу жртву приноси и топле молитве у олтару пред пријестолом божијим чита —- празне остају; на се још чудимо и снебивамо, што нас разне болести посјећавају, што нам радња назадује, што нам усјеви пропадају, што нам љетину туча побија, што велике воде земљишта нам поплаве што нае друге многе несреће налазе ? ! А нећемо да признамо, да смо ми сами свему томе криви, јер заповиједи божије не слушамо, иркву нрезиремо, Богу се не молимо, Његово свето име гнусним начином бешчестимо. Истина сваки рад — ако се поштено врши — благословен је и Богу је драг, али кад се у своје вријеме ради, а не у неђеље и нразничне дане кад црква ставља свима у опште, христијанима у дужност, да у дане неђељне и празничне присуетвују на богослужењу, а пастирима да у те дане говоре народу поучне бесједе. Ова духовна влает према томе принуђена је овдје пстаћи празнике, који се имају од православних хришћана у строгом смислу светковати и тијех дана од рада отпочинути и у цркву на богомољу долазити: 1. Јануара — Нова година, — Богојављење, — Јовањ-дан, — Св. Саво, — Три Јерарха; 2. Фебруара — Сретење, 25. Марта — Благовијести, — Ђурђев-дан, — Ц. Константин п ц. Јелена, — Јован-дан, — Петровдан, — Илин-дан, — Преображење, 15. Аугуста —- В. Госиојина, 29. „ — Усјековање г. Јов. прет., 8.Септембра— М. Госпојина, 14. „ — Крстов дан, 14. Октобра — Св. Петка, 26. „ — Митров дан, 8. Новембра — Аранђелов-дан, 21. „ — Ваведење Б. у храм,

6. 7. 14. 30.

25. Апрпла 21. Маја 24. Јуна 29. '„ 20. Јула 6. Аугуста

С. Децембра — Никољ-дан, Велики Петак, Васкрсенија — 3 дана, Спасов-дан, Св. Тројица — 3 дана, Божић — 3 дана. Међу ове празнике спадају још: Неђеље преко године, Крена имена појединих породица, Храмовске славе, Завјетине села или околине, Задушнице цркв. установљене, Народни зборови и молитве, који су се до сада обдржавали на уобнчајеним мјестима у парохијама, и ЕснаФСКи пирови (патрон.) Осим ових празника, који се имају побожно и одговарајући прописима наше свете цркве, светковати; у све друге с благоеловом архијерејским, могу и требају да раде православни христијани и христијанке све своје домаће, тежачке, дућанске и пазарске послове, у чаршији — у вароши. Ради свеоиће једнакости свештеницима ставља се у дужност, и позивају се, да сваке неђеље при свршетку божествене с л у ж б е и с в е т е л и т у р г и ј е, о г л а ш у ј у својој настви — народу у цркви (агдјеовенема, преко сељана, кнез о в а и д р у г и х л и ц а): Има ли или нема у идућој седм и ц и заповједних п р а з н и к а, које треба светковати, и од свију иоелова, како у вароши тако и у селу, отпочинути и у цркву на богомољу долазити; нарочито нак посавјетовати варошане трговце, као и интелигенцију, да у те дане не отварају своје дућане — особито кад се у цркви св. литургија служи. Напротив, ако нема заповједног празника, него је какови мали светачац, којег христијани, а највише жене празнују, и нерадећи ништа у љености вријеме проводе, нека их свештеник поучи сваком нриликом у цркви, у дому, у путу; да света православна мати црква разрјешава, да се тијех дана — Бога молећи — може радити. Овога се имаду евештеници свакад придржавати. Не пропустите ову окружницу народу у цркви објавити ради управљања и владања. У Сарајеву, 13. октобра 1838. Из сједнице конзисторнјалне АЕ. и митрополит дабро босански: "Борђе НиколајевиК