Дабро-босански Источник

Стр. 32

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 2.

Црквени вјестнпк и Христјанско чтеније с толковањем, изнијеће 255 штампаних табака уједно; V на посе цркв. вјест. до 140. а Хрпст. чтеније до 115. — Цијена за сва мјеста изван границе руске, за обадвје књиге уједно 9 ру-

баља, а за сваку на посе 7 руб. с преносом. Ко се з-кеди предбројити, може писмо управити ,,Ггк Реддкцји Цсрковнаго Иксгннкл н ХристЈанскаго ЧтснЈа, к к О. — Њт{рк8рг г к". — Њ кскјн проспект'к. д. Нр. 182. кварт Нр. 12.

Т Герман АнђелиЋ, митрополит и архијепископ карловачки, патријарх срнски, ц. кр. тајни савјетник, гвозденс круне I. степена каваљер и крал.евског српског ордена св. Саве великокресннк и т. д. послије дужег боловања преселио се у вјечност у суботу из јутра 26. новембра 1888. у своме патријаршком двору у Срем. Карловцима послије 40 годншњег свештеничког дјелања а у 66 години живота свога. Земни остатци овог црквеног поглавице опојани су и сахрањени у четвртак 1. Декембра п. г. у св, саборној карловачкој цркви. Прошле године, приликом прославе његовог 40-годиш. евештеннчког службовања у црквп, обдарио је срп. народ са при логом од 40.000 ф . на разне добродјетсл.не цијели -Ј- Василије Одавић, свештеник и парсх шумски у протопрезвитерату требињском (Херцеговина), на дан 9 Декембра 1888. одузео је сам себи живот и то са ножем збо се је посред срца. Узрок самоубиетву овоме непознат је. Из писма, којег јс овај свештеник писао но без свога потписа, икојејебило послано протопрезвитерском уреду у Требиње, на неколпко часова прије овог грозног случаја, — впдн се да је овај свештеник био при чистој свјести, кад јс себн хтјео зкнвот одузети. Писмо гласи : „У име Бога свемогућега исповиђех дјела моја пред крстом и еванђељем од првога до потоњега, и чини ми се, да нијесам грјешан. С Богом мили свијете ! Сваком од моје стране просто, простите и ви мени. Потоње: Препоручујем Фамилију пријател>има". Заиста грозан случај, и можда први у Босии и Херцеговини !! •ј- Симо Соколовић, свештеннк и парох трновски у протопрезвитерату Сарајевском, послије кратког тешког боловања преселио се је у вјечност између 9 н 10 Јануара о. г. у селу Трнову, а 11 истог пренешен је у Сарајево и сутра дан 12. Јануара оиојан је од Бисокопреоевештеног господипа Митрополита и дсвет свештеника, и сахрањен је у Кошевском гробњу, гдје је покој-

ника допратио многобројнп народ. Пречаснп Петар Петровић, прото и члан конзис. на оиијелу држао је говор, у коме је описао'жпвот покојников. Покојник је рођен у Фочи (Херцеговини) 11 Новембра 1830 год., а рукоположен за свештеника 7 Фебруара 1888 године. Прије на неколико година него што је постао свсштеником, покојннк је близу 30 година био рачуновођа и дјеловођа српско-православне прквено-школске општине Сарајевске. У оном времену а према ондашњим приликама, он је доста допринијо, те су црквени и школски одношаји у реду текли а тако исто под његовим је надзором и овдашња нова саборна црква прављена. За вријеме његова рада као рачуновође општинсесог, покојник је и посведневно је ишао у овдашњу стару цркву, у којој је са највећом вол.ом појао за пјевницом, који је био вјешг и у црквеном правилу. НГго ее тиче његовог изображења, може се рећи да је прибавио себи знања непрестаним читањем књига богословског и свјетског еадржаја. Као парох у овом кратком времену његова живота и његове пастирске службе у парохији трновској, показао се је покојник као реван дјелатељ и добар пастир, како у цркви тако и међу парохијаннма својим. Као учител. прикупл.ао је дјечицу и обучанао их је у вјеронауци и црквеном појању. Због тога поносили су се њиме његови парохпјани, које је он знао поучити и у свакој духовној потреби задоволЈИТи. Била киша, био мраз и цича, он је на сваки позив евојих парохијана без отезања одлазио у домове њихове и свршавао им религиозне обреде. Нонекад је због удаљености парохије и ноћу путовао и празником у зору повраћао се цркви, у којој је сваке недјеље и празника божествену литургију обављао. Лзубав и поштовање које је нокојник стекао код својих парохијана, остаћс међу њима у лијепој успоменн. Вјечна му памјат међу живнма, а доброј свештеничкој његовој души рајско насел.е у царству небесном.

Вдасник и издавалац: АЕМ Конзис. — Штам. Шпинддера и Лешнера — Одговорни уредник: Ђ. Петровић, свештецик