Дабро-босански Источник

Бр. 3.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 43

У трећем Антшшинсу ненма ни слова нити је чим поставлт ннтн се знаде од кога је Архијереја посвећен ни кад је у ман. донешенОсим свега налази се у манастнру још два бакрена тањира (сахана,) —■ Приповједа се, да нх је било дванајест коммда, но да су нх архијерески момци кад су у манастир долазп.ш разнијели. — На тим тањирима у размаку од четири прста, налазп се на седам мјеста написане ове речи : Кг-ј-ХСг т гсдн>до— мрјнссе: Гаврјилк.1ерол1омј\-: голшонице — 6зар\-к — гдна дштрополнта—Еоган\мго ЛФЛ13. (1747.) године. Трудољубиви и вриједни г. Владимир 1'1расић при опису манастпра Пакре у листу „Стражилону" у броју 48. 1886. год. дотнче се п манастира Гомионнце на вели : „За нссрећног рпта с Турцпма, године 1737. пресели се много народа ерпског из Босне и Херцеговине у Аустрнју. Тада Турцн иопале и разоре многе цр;сво п маиастире, па и св. воведенски манастир Гомноницу у Босни, опустио је тада сасвнм, а калуђери побјегну под окриље царско, оставиши све евоје имање грабљивим непријател>има ; и пребнјајући се од мјеста до мјеста са својим вођом игуманом Пахомпјем, дођу мјесеца огетобра 1738. у I1п к> }>ац, тадашњем владици НнћнФору СтсФановићу, н стану му сс молиги, да им даде какво мјесто за пребивање. — Овај им одреди, с пристанком св. анских калуђера опустјелу Пакру, коју они понове и тако она оиег пропоја у елаву божију

и на част вјере православне. Св. ански калуђери дали су гјмионичким „нриволно писмо," у коме им се дају Неке иовластице, (впдч „Стрчжплово" број 48. страна 1656 —1657 ) Међу Гомионпчким- калуђернма био је и један из манаетира Миљешева, гробног мјеста св. Саве. Од њсга се сачувало више стварн и један еребрен крсг, на к »јем је изрззан овај натппс: Сш крстк шкока Оилкестерк /Иилешекацк за ско1о д8шб \ скоиук родјтелк кг да и\ ирссти Лето з. р. о. д. (7179=1671). ман\стиру Пакри налазп сеједна вмика плапгганица, која на велпки петак преставља гроб Хрнетов. — Таје плаштаница препеш ша из манастира Ми.мшева, — к »д су Турци ту славну задужбину разорпли, — у Босну, у манастир Гомионицу, а одчн,;е је доне:пена године 1738. у манасгир Пакру. У олтару манастира Пакре налази сеједан старн днскос, на коме се чита ово: Окока се сати дискос л \аист1Ц )8 Дакри, иждикаштл^ иг8л1анол1 Гакцилол! Дакидокичел! иерл\она\ол! Голшоничанол! 22. к>лл 1746. Садашње братство манастира Гомионице 1 - есу ови : Управитељ Гавро Стојнић свештеник. Партеније Давпдовић проигуман п Герасим Кочић јеромонах. Јован Новаковић парох бистрички.

Број 936. екс. 1886.

Еонзисторнјалне окружнице. ОКРУЖНИЦА сзему свештенству Дабро-босанске Епархије.

Од етране ове Духовне властн позива се сваки свештеник у Протопрезвитерату да у мјесецу Јануару, при почстку 1887 године поднесе надлежном протопрезвитерском уреду „исказ", назначившн своје пме и презиме, нме своје парохије, број црква и манастпра, бр >ј кућа и душа; извод крштене мушке и женске дјеце, нзвод вјенчани н умрли мушке и женске чељади у години 1884, 1885 п 1886, који ће исказ н извод дотнчнп Протојереј илп Администратор

по приложеном Формулару тачно н вјерно уврстити и овамо доставити. У нанријед ставља се у дужиост Протопрезвитерском уреду, да сваке године има оваки исказ од поручног свештснства састављати и у своје врјеме овај КЈНЗисторпји достављати. Формулар, по коме ће се исказ у будуће састављатн биће шгампдн V овогодпшњем шематизму. Из конзнс. сједницеу Сарајеву 10. Јула 1886. АЕ п Митрополит Дчбро-боеанскц Ђорђе Николајевић.