Дабро-босански Источник

Стр. 34

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Из црквепог права Пише Т. Алагић, проФ. 0 Б Р (На( II. Недораслоет у оиће. Ко жели етупити у брак, треба д.ч ]е кадар подмирити природни нагон својега брачног друга. Сиособност у томе опажа се правилно тек у неком времену човјечијег узраста, и не показује се код сваког човјека у једнакој мјери, у истијем годинама људског жизота То зависи од • тјелееног склопа и развитка, који иде но крви, по начину живота и узгоја, по клими (поднебл.у) и крају, у којем човјек живи. Али, кад се узме недораолост као брачна сметња у опће, онда није доста. да се одреди узраст, у којем је човјек физички дорастао за брачни живот, него се иште још да се одреди узраст, у којем је и умна снага његова толико развнјена, да може схватити и извршити дужности, које прима на се, кад сгупа у брак, и да може оеновати и одржати породипу са својијем другом. Како, због силнијех брачннх прилика, није могуће свакн пут пресуђнвати, ко је способан за брак у овоме погледу, ко ли не, то се узимају најобичнији и најчешћи појави у природном рпзвитку човјечијем за мјеру човјечијег узраста. Нрема томе дијели се недораслост у главном на дјечаигтво и момаштво. По §. 21. опћ. ав. грађ законика, дјетињетво је код човјека, кад ннје нрешао 7-му; дј ечаштво (ЦишипђјдГејЈ, што њеки зову малодобство), ако није навршио 14.; и момаштво ('ЈЈЈјцђе!јађпдЈоЈ! мплољеетво), ако није прешо 24. годину својега живота. Некад бијаше обичај, нарочито у јужним крајевима, да се дјетићи, особпто ђевојчице, у веома раној младости заручпваху; а вјенчаваху се тек пошље неколико годииа, кад су нарасли за брачни -живот. — Пзузевшп чланеве владалачкпх кућа, рпјетке су данас прилике, да се зарука у опће по башка врши Неке су цркве, о ногледом на несталност човјечју и на друге разне прилике, које би могле покварити брак, који је о заруци свечано обећан, законом уредиле, да се зарука врши у исто вријеме, кад и вјенчање. Тако н. пр. руска црква прогласила је ту уродбу још у срсдшш 18. вијека (М. Горчаков : О тајње супружества, Петр. 1880. стр.

п црквепе прагссе. богословије на Рељеву. АКУ. авак) 317.). Стога није ни потребно данас, да се одређује узраст за заруку, јер важи исти, којп и за вјенчање, и који ћемо ми ниже означнти. Иапоменућемо само, како је внзантијско право уредило обпчај заручивања у раној младости. По томе обичају могаше се заручити девојчица од 5, ( ј , 7 година и дал.е. Грчкн цареви одредили су, да се нико не смнје заручити, док не наврши 7. годпну. И црква је у шл.ед тпјех прилика у неколпко узимала ту наредбу у обзпр, али није вол.на била, да благословн заруку или брак у тијсм годинама. Сматрала је све за прост грађапскп уговор између два лпца. Највећма је протнвна била, да такови заручници опће међусобно, док не доспију до година, које је она за брак означила, на супрот намјерама тадашњега грлђ друштва, које мишљаше, 'да се раном заруком и у шл.ед слободног састанка заручника брже утире пут к узајамном поштова?ву. Са евоје стране и за своју заруку т. ј. заруку, која се извошн јавно и по пропису, који је у Требнику изложен, искала је црква од момка нунијех 14. а од ђевојке 12 година; иначе ннје давала заруци никакне каноничке важностп. То се може засвједочити и овијем ирнмјернма: У вријеме патријарха Теодосија I. Борадиота (1178—1183) јавио је митрополнт апријскп, Роман Артабазд, спноду цариградском, да се ђевојка од 10 год. Јерина свечано заручила за Јована. Синод је ријешио, да се због незаконите заруке, заручници раставс. — Мјесеца јуна год 1325. у врнјеме патријарха Псаије, казала је удовица Апостолпна пред синодом у Цариграду, да је презвитер Пантир благословио заруку, коју је склопила са Тодором Ђаконнтом њезпна кћи, којој бјеше тада 8 година. Ђаконит, да је гања II свакојаке јој погрде чинп, већ б година. У шл.ед тога да је њезина кћи тако омрзла на њ, да га жива впђети не може. Тодор Ђаконит је признао кривицу, но у једно је и примјетио, да му је мати сметала, што није у брак ступио. Али синод одлучи, да, с' погледом на црквене законе, који ишту о заруци, да је ђевојка на1®.ј>ШН.1;1 12 гбДина, треОа заруку раскинути. Свештеник пак, који је заруку благословио, да