Дабро-босански Источник

Бр. 3.

Д.-Б. 1ГОТОЧНИК

Стр. Зб

се ријеши снештене радње (из еписа патријархата царигр., в. Ј)г. Ј08. 21и8ћтап: Паб Ећех-есћ! (1ег огЈепиИзсћеп КЈгсће стр. 201.). По грчко-римском праву, управо, по одредби цара Јустинијана (527—565.) дорастао бјеше за брачни живот, мушки од 14, а жеаека глава од 12 година. Ову је одредбу усв >јила и црква, имајућн нред очпма нсте разлоге, који државу руководише у томе, т. ј. кад су младенцн толико умно и тј''лесно развијени, да могу постићи цијел. брачпу. Она је са свијем дошљедно забрањивала брак и у онпјем елучајевима. гђе је бпло Физичке зрелости за брак, алн није хтјела да га донушти колико из обзира на пристојност, толпко и стога разлога, што брачне свезе, које се склапају испод одређенијех година чеето пута руше организам (етрој) човјечји. Одобравајућп, што се подудара грађански закон у овоме са законом природним и моралним, веома је -петицала, да су дорасле за брак само особе, које су навршиле 14 или (женске) 12 година ; па против да држи за блуд сваки брак, којп је склопљен испод тијех година. Да се је црква у својему пратичкоме животу заиста тога придржава.ча, можемо доказати овијем примјерима: Кадје год. 1235. епиокоп Јован од Арте упитао патријарха од Цариграда Германа II., шта да ради са ђевојком, која је вјенчана пријс прописаног узраста, добио је одговор, да се ђевојка растаии од онога, који ју је завео, а дотични свјеш геник да се евргне (синодална одлука од мј. јула 1235. в. 21п.-,ћтап : Е1)егесћ1 стр. 204.). Митрополит бугареки, Днмитрије Хоматен (13. вији.) приповиједа, како је дошла бнла к њему у синод Зоја, кћп Николе Пезикопула, и јавила му, како је у бризи, да живи у тробрачности, јер да је у незрелим годинама т. ј. прнје свршетка 12. године, већ два пута удата била, и пошл.е, кад је нарасла за удадбу (т. ј. кад је навршила 12 год.), ступила бијаше у трећи, а сад већ и у четвртн брак. Питаше, у колико јој припада црквепој заједници и шта да ради у томе случају, ако је синод окриви. Синод је одлучпо на основу 74. и 109. новеле (новела значи „нов закон" т. ј. закон, којн је издан, кад су већ законици довршени били, ушљед каквијех новијех прилика у државном животу) цара Лава и новеле цара Алексија I. Кшнена од год. 1084., да оба прва брака немају важности за то, што су склопљени у недораслости; на

нротив друга два, да имаду своју каноннчку важност. Међу тијем Зоја требаше да издржи кар (епитимију) и да се никад више не удаје. (21п8ћтаи : Ећегесћк стр. 205.). Православна црква дакле нити је благосиљала, нити може да благослови брак лица, која нијесу навршила 14. или 12. годнну (ср. §. 48. опћ. ав. грађ. законика). У данашње врпјеме држи црква за правилан узраст и довољан за женидбу нли удадбу, ако је момак навршпо 18, а ђевојка 1(5 година (ср Крмч. књига д. II. гл. 49). У тијем годннама може свак склонити брак, ако му не смета војништво или робпја. У руској цркви утврђене су те године и царском наредбом од год. 1830. Ако се брак склопи пспод 18 нли 16 година, не раскида се, а.ш се сматра за незаконит; а свјештеиик п свн, који су на томе радили, оштро се казне. Указом св. синод1 од 31. маја 1857. дана је епархијалним архијерејима у Русији власт, да, ако Фали још пб годпне до нотпуног узраста, могу дати допуштење, да се брак склопи (Нечаев: Практ. руководство 11. изд. стр. 200). — У Србији може момак ступити у брак, ако и није навршио пуних 17, а ђевојка 15 годпна (там. грађ. законшса §. 69 и 72., и крив. зак. § 136. в. таблице разновсних примјера сродства од еп. жичког Ник. Ружнчпћа, Биоград 1886. стр. 5). Ако Фалп још по године треба тражити допуштење од власнога архијереја (ручна свешт. књига мнтроп. Мнхаила стр. 103. н 172.). Каква су права и дужностн родитеља или стардтеља о браку њпхове ђеце, која не наврше пунијех 24 год. говорићемо у идућем бр. овога листа. Као што можо недораслост да буде брачном сметњом, тако исто може да буде и д у б о к а с т а р о с т. У изворима не каже се изреком, кад човјек неби смио ступитн у брак због старости. Но канониста 14. внјека Матија Бластар вели: Код брака не гледа се само на то, што је донуштено, већнна оно, што јепрнстојно (Синт. сл. б. гл. 8: 8сћа§-ипа: СотрепсНит Јеа капопјзсћеп К'сћ1еа стр. 47.). Дубока старост не само да не приличи за брак, већ није нн кадра, да природи право учини.Басилије велики у својему 24. правплу не допушта да се удају удовпце од 60 годпна. По ручној свешт. књизи (стр. 139.) немају право впше на брак, мушки старији од 60, а женске старије од 50 годпна, (Наетавиће се.)