Дабро-босански Источник

Стр. 64

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 4.

својој иницијативи — за упокојеље преминулог и опште обљубљеног царавића, — служио је ректор у заводној капели божествену литургпју и држао је помен уз асистенцију проФ. г. Алагића, а у прпсуству свију наставннка и иитомаца. На дан укопа држан је парастос, ког су обавили проФ. г. г. Милошевић и Алчгић, такође у присуству наставничког заводног особља и свију питомаца. Увјеренн смо да је паставнике као н питомце завода рељевског, морала осје'тл.ивнје ганути тужна вијест о смрти царевића и престолонашл.едника РудолФа; јер су назад кратког времена имали прилику лично га видити, лично се с њиме разговтрати, лично га упознатп, лично му се представити као своме будућем владару, и упознати у њему она карактерна својства, која одликују сваког правдољубивог и равно правног владара. Прво овогодишњи школски течај у срп.-право славном богословском заводу у Рељеву, закључен је дана 21. јануара (2 Фебр.), и у наукама постпгН У Т ј е У опште добар успјех; а што се тиче владања питомаца, морамо по класиФикацијама признати : да је у току овог полугодишњег течаја било у онште нрнмјерно. Таково владање и успјех у наукама треба да и у будуће буде, ако питомци желе освијетлати образ себи, својој цркви и народу, и показати се достојни будући свештеници и учитељи, које од њих правосЛавна црква и школа тражи. Приложници глаиочке цркве. Неможемо пропустити а да овдје не изнесемо добре христијане, који су из хришћанске љубави учинили прилог православној цркви у Гламочу, а на име: Шпиро Паштра, становник гламочки даровао је једно звоно у вриједности 121 Фор. г. Јосиф Марковић, прсдстојник са својом супругом Милевом, приложно је једну икону Успеннја прес. Богородице 5 Никола Нинковић, тежак из Скуцана, приложио је једно мало звоно; Ђуро Радић, из истог села један красан црквени барјак; Мијо, Перо н Двијо браћа Субашићи из села Прибеље даровали су један сребрени крст за часну трапесу, једно кандило и кадионицу, које су из

Сарајева од златара г. Ј. Митричевића наручили у вриједности 70 Фор.; Јово И. Радић, трговац гламочки од истог златара приложио је један крст за барјак од чистог сребра са позлгтом и два сребрена чирака; Тодор Вујинић и Нико Митранић трговци гламочки приложили су двије лијепе велике иконе и један крст од Јдрвета на коме је Распјатије Христово. Поклоници гробу Христовом и св. мјестима на истоку. На дан 2. Фебруара о. г. одпутовали су из Босне у Јерусалим: г. г. Ристо Новаковић протопрезвитер, Теодор Илић нротопрезвитер и Петар Ђурић свештеник, да се поклоне Христову гробу и да виде света мјеста куда је спаситељ наш Господ Исус Хрнстос пролазио и божествену науку проповједао. — Сва тројица, ако Бог да, повратиће се својим кућама иза празника Христова Васкрсенија. Видовданска прослава. Ове годнне о видову дану навршује се 500 година како се угасила на Косову иољу српска слава и величина. Српски народ у Аустро-угарској монархији и краљевинн Србији — као што се из листова чита — намјеран је да ту тужну успомену за наше дивјунаке, који су онда пали за крст часни и слободу златну прослави достојном усиоменом. У то име образовао се у Руми одбор једап који се бринз, да се у Раваници манастиру, гдје почива тјело мученика кнеза Лазара, прослави тај дан што свечаније и величанственије, те позива све пјевачко дружине прогласом једним, да уче станковићеву ноталну литуогику за богослужење и да се спреми свако пјевачко друштво са неколико пјесама за народно славље; даље да приреди по једну забаву у своме мјесту на рачун трошкова око ове прославе, а што претече служиће као заклада за награђивање српских Композицпја. Овај одбор позвао је особеним прогласом и пјеснике српске, да спјевају хнмпу видовданској прослави и опроштај од ове прославе и моли, да се сва преписка и новац шаље на предсједника одбора г. Јов. Ђурића трговца у Руми. Видовданску прославу у кра .1 ,евинн Србији узело је у своје руке биоградско ђачко друштво „Обилић".

Рукоположени. Михаило МиЛОВановиЋ из Тешња, свршени а за свештеника 22 јануара о. г. и одређен богослов српско-православног завода у Рељеву, је на парохију Угодновић у тешанском проторукоположен јс за ђакона 25 декембра 1888. презвитерату. Власвик и издавалац: АЕМ Конзис, — Штам. Шиинддера и Дешнера — Одговорнн уредник: Ђ. Петровић, свештеник.