Дабро-босански Источник

Л 1 1 ± х 11111111111111111111111111X11 ХП

^го-восдв^источник лист за црквено-просвјетне потребе српскоправ. свештенства у Босни и Херцеговини.

Бр. 4.

Излази двапут у мјеседу. — Цијена 3 Фор. годишње. Сарајево, 15. Фебруара 1889.

Год. III.

О Рпјеч иридиком смрти херцеговачког Митроткмита Леоптија. Говорио Јово Мостарица богослов III. год. у Рељеву.

Драга браћо! Тсшко бијаше оно доба, кад стењаху босанско-херцеговачки Срби у синџиру љуте тирјаније Тешко' је себи преставити љуту писку српске моме, жене и ђетета •— помоћи им не бијаше ни од које стране. — Од то доба не бројимо много, та скоро шј иуних десет година. По врх душманске ћорде, тешкога топуза и љутога ханџара прптјешњиваху нас п наши Архипастири, јер знамо ко су били и шта су били; знамо да бијаху махом иноплеменици, па богме не стараху се, да просвећују и храбре Богом им [повјерено стадо ни да их одбрањују и заступају код отоманске владе, него напротив, напуштаху своје стадо свима могућим опасностима, а по кадшто гулише га и глобише, као што је то добро сваком познато, а особито пак нама босанскохерцеговачким Србима, на за то није ни чуда што настава наша кроз толико вјекова [назадоваше. Но вријеме по вријеме па ето и Срби одахнуше својом мученичком душом, јер се и њима појави зрачак слободе као јарко сунце након дуготрајне олује или као сјајне свијезде након густе маглушине, одахнуше, и то добише — велим — за то, што се уништи тирјанска сила и исчезну јако прах, јегоже- возметајет вјетр од лица землн и поспадоше пак инопле-

меници са архиЈереЈских тронова, а на њих се почеше поппњати српски рођени синови. Па ето сад узруја се зкеља и српског сина у кршној нам земл.и Херцеговој, да на архиЈ *ерејском трону види свога сина, брата Србина као врховнога настира, надајући се и знајући, да ће бити родољуб, који ће знати старати се, да утврди вјеру и народност српску, да унаприједи и рашири просвјету у заоставшем народу нашем, како би се могли наоружати знањем и науком, па као такови стати на супрот свима непријатељским на нас упереним силама. Не потраја дуго глас пуче свуд по Српству нашем, да ]е по вол,и Пзегове светости цариградскога патријарха Дионисија и по жел.и народноЈ - наименован од Н>. ц, к. и апостолског Велпчанства цара и краља Франц ЈосиФа I. син наше Хецеговине Леонтије Радуловић за Митрополита исте земље, који се још у калуђерству љубављу према народу своме одликовао, и кога је за то 'отоманска влада са ј'ош неколико одличних људи у Африку у заточење послала. Но ко ће ко Бог, који је пун милосрђа, па нам га пзбави из непријатељске чељусти и посади нам га, да с' нама управља. Сад тек биЈ 'аше радостан народ херцеговачки, јер му се испунише жеље кад угледа на својој катедри