Дабро-босански Источник

Бр 6

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 95

Р а с Крајцарско штедовно друштво православних Српкиња у Сарајеву. На предлог г. Евице Сарајевчића, учитељице на овд. град. дјев. школи, ^аузеше се правосл. Српкиње сарајевске још почетком 1887. г. да оснују своје крајцарско штедовно друштво, (види смјер крајц. штед. друштва ј правилама тачка 1. 2. 3. 4.) Гђа Евица са својим другарицама радила је неуморно на том пол.у. Она је израдила и правила друштвена, те пошто их је својим другарицама разјаснила и пошто су ове добро разумјеле, то њпх 42 Српкиње потпишу молбу, и подастру та правила виеокој зем. влади преко високопр. Митрополита госп. Ђорђа Николајевића почетком прошле 1888. г. Ово друштво ма и женско, имало је се дуго времена борити са оном старом нашом српском кугом — својим раздором српским, но оно је то све са својом трпљивошћу савладало. Висока земаљска влада одобрила је та друштвена правпла. и друштву су достављена 15. новембра пр. год. Друштво је држало своју прву главну скупштину на материце 11. децембра пр. године у митрополији под предсједањем високопреосвешт. Митроп. г. Ђорђа Николајевића, а у присуству владиног повјеренка г. пл. Беркса. Високопреосвештени господин Николајевић поздравио је скупштину као што му то долпкује очински, за тим се прегало на избор друштвеног одбора, ту бнше изабране за пресједницу : Јованка Бесаровићка, за бладајницу Мара Ђ. Рајкозића, за прегледаркиње рачунске : Савка Ђ. Петровића, -Јованка НГарац и Мара Авдаловића, за одборске чланице; Мара X. Авакумовића, Ана А. Деспића, X. Милка X. ТриФковића, Мара П. Петровића, Мара Ђ. Илијћа и Јефа Н. Краљевића, за перовођу г. Никола Лалић. Усљед поднешене оставке гђе. Маре Ђ. Рајковића на благајничко звање, то је друштвени одбор држао своју ванредну сједницу, на којој је уважена оставка г. Маре Ђ. Рајковића, а на њено мјесто изабрана за привремену благајницу опште поштована Савка Станишина посједница, која се тог звања добровол.но примила. Одбор је већ почео прикупљати чланице. Ради успјешно, те се је надати, да ће ово друштво -с поносом моћи етати уз сва добротворна друш-

И 0. тва. Нека. Ејвала правосл. Српкирвама по Босни и Херцеговини које год ступе у заједницу. Нека бар Српкиње учине нешто, штоСрби не бишекадри. Друштвени одбор је управно своју молбу на високопреосв. Митрополита Николајевића, да изволи својим расписом свима протопресвитерат. и цркв. школ. срн. општинама у подручју, даље тузланској и мостарској архидијецези објавити, да је ово друштво већ образовано, те да препоручи: да све свештеничке и мнрске православне Српкиње у Босни и Херцеговшш ступа у ово друштво, да свака, сваки дан, само по један крајцар уштеди, и друштвеној благајни шаље мјесечно полугодшпње или годишње. Надамо се да ће се све листом Српкиње у Босни н Херцеговини одазвати овом позиву, да се што прпје дође до своте, која је нужна, да друштво почне вршитн свој благотворнп и матерински рад. Овђе ћемо донијети имена оннх који досад приложише друштву: Високопр. Митроп. госп. Ђорђе Ннколајевић 50 Фор. г. Савка Д. ЈеФтановпћ 20 ф ., Евнца Сарајевчић 10 Фор., Савка Станишина 5 ф ., Јованка Бесаровића 5 ф ., Јања В. Дурића 3 ф ., г. Алекса Стјепаповић учитељ 3 ф ., Јованка ИЕарац 2 ф ., Јелена Лекић 2 ф., Милица Васић учитељица 2 ф ., Апика Р. Обрадовић 2 Фор., Ана А. Деспић ф . 1.35, Мара X. Авакумовић ф . 1.35, Василија К. Мирковпћа ф. 1.35, Јока Пешутова ф . 1.35, Мара М. Савића ф . 1.35. Јока Ј. Савића ф . 1.35, Јелка А. Крешталице ф. 1. У своје вријеме јавићемо имена свију чланица и прпложннца, којих ће по изгледу бити више него што се очекивало. А и како неби ? Кад је свето дјело за које се ради. Српско-православно црквено-пјевачко друштво у Сарајеву. Прије кратког времена сарајевски Срби младићи занатлије, образовали су: црквенопјевачко друштво под именом „Слога" звано. ИТтатути су поднешени (преко владиног повјереника за град Сарајево) високој земаљској влади на одобрење и потврду. Ликовођа је овом друштву госп. Никола Тајшановић учнтел. народне школе у Сарајеву. Ово још привремено друштво у неколпко прилика показало се је вриједно и одушевл.ено, те је у овдашњим црквама на божественој литургији више пута