Дабро-босански Источник

Стр. 82

Д.-Е.-ИСТОЧНИК

Бр. 6

Партенију, тадањем игуману манастира Дужи, да ее код њега изучава. У оно доба у томе манастиру није могао прибавити скоро никакве науке 5 све што је изучио, било је буквар, часловац н псалтир. Не имајући ннкаква средства, поред све своје воље и жел.е за вишом науком, мораде млади Сава да и на даље све до 1848. год. остане у манастиру Дужима, ђе се спремао за калуђереки чин" Пошто се Сава одликовао побожношћу и л>убављу према књизи, то га херцеговачки Митрополит Јоснф 8. новембра 1848. у Љубомкрској цркви (котар билећки) зађакони а на сами Никољ-дан 6. децембра исте године закалуђери, те повративши се по том у манастир Дужи остане ту јеромонахом до 1853., усавршавајући се непрестано у свом монашеском звању. Али дух младог калуђера СераФима није се могао задовољити са стеченијем манастирским знањем, па зато је он и дању и ноћу размишљао о томе, како ће себи прибавпти више знања. У то вријеме био је прота у Дубровнику данашњи високопреосвећени Митрополит Дабробосански г. Ђорђе Нпколајевић, који се заузе за СераФпма и његовог друга, тадањег јермонаха НикиФора Дучића, (данашњег архимандрита у Биограду), те пошто пх год. 1853. препоручн тадањем биоградском Митрополиту Петру Јовановпћу, кренуше се њих обојица у Биоград, у богословију, ђе буду и пршмљени. У Биограду о државним трошковпма сврши СераФим са Дучићем богословију, у којој је он неуморно учио и знање прибирао, како би кашње међу своју српску херцеговачку браћу што спремнији дошао, и како би им својом спремом од што веће користи могао бити. Да би се СераФНМ упознао и са уређењем Фрушко-горских манастира, 1фене се он по свршетку богословије заједно са Дучићем и на препоруку бпоградског Митрополита Петра Јовановића, пропутују они сву Фрушку Гору. Из Фрушке Горе, жедни вишег образовања отиду они преко Карловаца, Новог Сада и Пеште у Беч. Пошто разгледаше све знаменитостп врнуше се из Беча преко •Бубљане, Тријеста, Задра, Шибеника, Спљета и Дубровника, те стигну у свој манастир Дужи мјесеца августа 1857. Те године позове их сарајевска српска црквена општина у Сарајево за учитеље. Но кад су били на путу за Сарајево, Мостарци их скло-

нише, да се приме учитељства на моетарској ерпској школи. У Мостару остану њих двојица годину дана, ђе су своју узвпшену учитељску дужност најтачније и најсавјесније обавл.али. Затим отиде СераФим у манаетир Житомишљић, ђе буде од тадањег херцеговачког Митрополита Глигорија мјесеца октобра 1858. посвећен за игумана. Мјесеца јунија 1864. Митрополит херцеговачки Прокопије произведе СераФима у мостарској цркви за архимандрита. Пошто манастир Житомишљић у опо доба бијаше у оскудном стању, крену се архимаидрнт СераФим у пространу Русију ради купл.ења прилога за манастир. У Русији се бавио нуне двпје године, за које је вријеме имао прилике упознати се и са руским језиком. Том приликом у Петрограду одликован је архимандрит СераФим од руског цара Александра II. златним напрсним крстом. Год. 1866. повратио се СераФим из Русије у манастир Житомишљић, ђе је остао до 1870. год. нежалећи он труда ни муке око унапређења овога манастира. ■Мјесеца Фебруара 1870. затвори отоманска влада из политичких разлога вриједну старину СераФима, са његовим покојним братом Јовом, а са њима и блаженоночившег Митрополита Леонтија, као тадањег јермонаха н спроведе их у Сарајево, ђе су провели чптаву годину чамећи у затвору. Мјеееца марта отправи их турска влада из Сарајева у Цариград, а одавде у Триполис, у сјеверну Африку. — Ну и ту јадни мученици не осташе дуго, већ пошље три мјесеца пошаље их турска влада у Фезан, у град Мурзук. У овом афричком мјесту провели еу они поред небројених страдања и патња пунијех пет година дана, све до 1876. Напошљетку заузимањем страних консула ослободе се они тешког афричког заточења, и врате се сретно у Дубровник и на Цетиње, ђе су ради херцеговачког устанка морали провести све до 1878. Те годпне врати се СераФим на мило огњнште своје српске херцеговачке браће, и дође на своје старо мјеето у манастир Житомишљић, ђе је остао све до смрти блаженопоч. Митрополита Леонтија, вршећи још са већим жаром своју свету дужност.