Дабро-босански Источник

Стр. 84

Д.-Б. ИСТОЧНИК

млога друга чуда чинио ; а изобличавао је лажи, неваљалства и пороке. У опште, учио је род човјечански свему опоме што је добро и полезно за душу и срде човјечије. Сва та Његова наука и поука, састојала се из проповиједи, коју су пријемниди Његови — апостоли написали, и која се данас у Еванђељу налази. Еванђеље нам дакле износи науку Христову. Тако и Еванђелист Марко у данашњем Еванђелију казује нам један догађај из Христовог живота, који говори о томе, како је Исус Хрпстос излијечио једног младића у коме је био „нијеми дух" са овијем рјечма: „У оно вријеме, некн човјек приђе к Исусу и клањајући му се рече: Учитељу! доведох к теби мога спна у коме је нијеми дух. И кад год га ухвати ломи га те баца пјену и шкрипи зу- I бима и супш се. И рекох ученицима твојим да га истјерају и немогоше- Он одговарајући рече му: 0, роде невјерни! докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпјети ? Доведите га к мени. И доведоше га к њему, и кад га виђе одмах стаде га ломити и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пјену. И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило ? А он рече: од дјетинства. И често га баца у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш помози нам, смилуј се на нас. И Исус рече му: ако можеш вјеровати, јер је све могуће ономе, који вјерује ? И одма повикавши отац дјетињи са сузама говораше: Вје рујем, Господе! помози момс невјерију. И Исус видећи да се стече народ запријети духу нечистоме говорећи му : Душе нијеми и глухи, ја ти заповједам, изиђи из њега и више не улази у њега. И повикавши и изломивши га јако изиђе; и учинп се као мртав тако, да многи говораху : умре. А Исус узевши га за руку подиже га, и уста. А кад уђе у кућу питаху га ученици његови на само: За што га, духа, ми немогосмо истјерати ? И рече им: Овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју и не хтједе да ко дозна; јер учаше ученике своје и говораше им: да ће се син човјечији предати у руке људске, и убиће га и пошто га убију устаће трећи дан". Као што видимо драга браћо, у данашњем Еванђељу, човјек кога Евангелист Марко преставља, назива духа „нјемим" за то, што је дух његовом сину спречавао не само слух" већ и

„говор", па кад га је отац довео на исцјељење, Спаситељ се налазио на Тавору; а да би га што прнје спасао од зла, покаже сина ученицима Христовим и замоли их да га онп излијече од тешког страдања. Но због његове слабе вјере, нису му ученици Христови могли помоћи, усљед чега и сами (ученици) посумњају у свемогућство свога учитеља. А кад је дошно Спаситељ, и о свему се увјерио, рекао је: „0 роде невјерни" доказујући тиме, да најмање истине имају они, који невјерују у Бога; а знамо да је вјера једино срество за спасење рода љуцког. На питање Христово колико има времена како му се то догодило ? А он рече од дјетинства Ово је питање Исус Христотс ставио не за то што није знао од кад грјешник болује и страда, него је хтјео, да би се сви налазећи увјерили, како је „нјеми дух" могао страдалника сасвим упропастити и погубити, да га Бог није чувао и ослободио. У оним пак рјечима Христовим, које говоре: „ако можеш вјеровати", Спаситељ је оснажио слабу вјеру несретног оца, који запомаже: Господе помози моме невјерију. А кад су га ученици запитали: Зашто га (духа) ми немогосмо иетјерати? Христос је одговорио: „Овај се род ничим неможе истјерати до постом и молитвом. А тиме је Христос доказа.о, да је пост божија заповјест, коју смо дужни тачно испуњавати као вољу божију, а посредством молитве добијамо не само спасење него и све остало што је нужно нашој души и тјелу, јер молитва је побожан разговор душе наше с Богом, која нам опитомљава и облагорођава душу. Овим чудом божанског учитеља, о коме Еванђелист Марко говори, видимо драга браћо велику безграничну љубав Господа Бога и Спаса нашего Исуса Христа, коју је Он заиста из превелике милости своје према нама указао, дошао на земљу да нас спасе, принио себе на жртву, понизио се до смрти на крсту, на коме је и своју крв за нас пролио, а без наших заслуга, и тиме нам поново отворио рајска врата и дао могућност да опет дођемо у царство славе, које се постизава само вјером и добрим дјелима. Јер и Еванђелист Марко каже: Е*кр8гаи К'К скша И/матт* жикот г к в^кчнкш, а иже н* в-крбет^к вт* сина, ме о !>з (Шт г н живота, но гнЉт* КожЈга превивает г к на нелгк" (гл. 16, ст. 16.) — На другом мјесту Апостол Павле каже: „Иез к