Дабро-босански Источник

Стр. 126

д.-б. асточник

обзир заслужује, код дарова и точну ознаку дароватеља под предлагањем завјештајннце; 3. навод подручја, у ком се сабирање намјерава, трајање истога и навод околности хоће ли се сабирање обавнти од куће до куће или само код нојединих особа ; 4. ознаку оних особа, за које сс мисли да ће сабирање предузети. 5. При јавним позивима, покрај онпх у точци 1), 2) и 3) наведених околности, још и точан навод публицистичког органа, који се има употријебити за објаву. 4. На темелу дозволе сабирања, к »ју је надлсжна област дала молитељу, даје котарски уред (владин повјереник) потврду, која се има ставити на прву страну сабирне књиге, коју молитељ поднијети има. Сабирна се кљига има, пошто се редовно пагинира, уреда ради казаром прошити и уредовним печатом снабдјети. 5. Кад овоземске корпорације или особе хоће да приреде сабирања у иобожне, добротворне или опћекорисне сврхе и т. д. у монархији или у иноземству, онда им вал.а најприје на то потражити довволу земаљске владе. Молбе за такву дозволу вал>а по начину наведеном у точци 3 поднијети и инструирати.

6. Одредбама ове наредбе нијесу подвргнута она периодичка побирања сталних приноса за текуће потребе цркава, манастнра, парокија и вјерозаконских школа, која на темелу обичаја, који је земал>ска влада као пр.чвно постојећи призиала, или по одрсђешш правилима штатута организације обавља свећенство, односно вјерозаконске опћнне ових земаља код дотичног пучанства њиховог властитог подручја. То исто важи и за она случајна сабирања, која приређују добротворна или опћекорисна друштва |у овим земл.ама у домашају датом им по штатутима. 7. Преступци ове наредбе казне се уз узапћење недозвољено сабраних или иримљених прииоса и дарова политичко - административним путем глобом од 5—200 Фор. или ако сс глоб а нема одакле узети, суплеторннм затвором. Узапћени сабрани новци или даровп ироглашују се као пропали и употребл.ују се у сврху иобожну, добротворну или опћекорисну ; коју ће земаљска влада свакн пут одреднти. 8. Ова наредба, којом се укидају одредбе наредбе од 18. марта 1882. бр. 2753 (Зборник закоиа 1882, страна 83) ступа у крјепост од дана објаве.

Број 250. екс. 1889. окружница Пречасноме свештснству, илеменитим од бориицима црквено -школских н сЈтско -православннх оиштина херцеговачких и осталим благочестивим христијанима богохраниме 1'Јпар.тије херцегов-лчко-захолмске, Усрднн и братски иоздрав!

По светој дужности, коју мн канони наше свете православне цркве прописују, јављам вам, да ме је РБегово ц. кр. Апостолско Беличанство, наш премилостиви цар Фрањо Јосиф I. превисокпм Својим ријешењем благоизволио најмилостивије именовати митрополитом богоспасајеме АЕ. н Митрополије херцеговачко-захолмске, повјеривши ми врховну управу над св. православном црквом у Херцеговини, као што је то и Његова светост васељенски патријарх цариградски господин Дионисије V. у своје вријеме учинити благоизволио. Не пропуштам, а да вас све о овом важном чину извјестим, као будући ваш архијереј, те ушљед тога јављам свјема, да ће се извршити иосвећење у присуству ц. кр. комесара по обреду

наше св. правоолавне цркве на Томину неђељу, 16. априла о. г. у пријестолном граду Мостару Мнло би ми било кад би ову ријетку Хришћанску свечаност, моји благовијерни Христијани својим присуством увеличали, те вас све најсрдачније позивам, да се потрудиге доћи у Мостар, како би се том лијепом приликом о бољитку и напретку нашем на црквено-просвјетном пољу братски посавјетовати могли. Желећи вам свиколиким од преблагога и свемогућега Бога лијепо здравље и скоро виђење са вама. У Мостару граду, 1. априла 1889. Баш смирени серафим перовиђ.