Дабро-босански Источник

Стр. 118

Д.-Б. ИСТОЧНИК

ручницом, онда је ту и браколомство; ако је отмичар, који је обешчастио туђу заручницу, у крвном сродстиу са њезиним заручником, то онда и сродство смета, да се склопи брачна свеза. Јсдан оваки случај наводи Пира или Ргас^са (зборнпк интересантнијих правних одлука, којима су се некада грчки судови у својему практичком раду служили). Отео бијаше стриц заручницу својега синовца. Синовац склопи кашње брак са својом заручницом. Пошто се породи сумња о правилности бракп, нареди судија истрагу кроз стручне л>уде. Тек, кад се је доказало, да стриц није погрпјешио са отетом, бјеше брак признат за правилан. Ако је најпошље зарука

по црквеном обреду обављена, то се заручница сматра већ као жена својега заручника ; отме ли је ко, онда постаје јога и сметња постојеће брачне свезе. ТеоФан, архијепископ солунски јавио је патријарху цариградскоме Алексију, да су се црквено заручили, кћн Теодора Картуларије и син Василија Анкала, но да је заручнпцу отео кашње један василијев сродниге. Запитао је архијепископ у исто вријеме патријарха, да ли је тијем унигатена црквена зарука. Патријарх му је одговприо, да зарука, која се обави уз црквене церсмоније увијек постоји, било нл' нс било „плотског совокупленија" при отмици (ХНЈвЈгтап : Ећегесћ!; 8, 570.) ће се.)

Одломак из I. Облик и унутрашњост прас Православни-католичански храм гради се у основу обично у виду крста или лађе, а свод се завршује са једним, три, пет или више кубета (трула), од којих је свако на врху крстом украшено. Храм је дуљином свагда од запада истоку положен. Унутрашњост храма дијели се на три главна одјелења. Истоку је окренут о л т а р. У њ' улазити обично је закраћено онима, који нису ни на какву службу црквену одређени. Друго главно одјелење, које је у сред храма а и понајвеће је, зове се у ужем смислу права ц р к в а, гдје се вјерни на службу божију сакуцљају. Треће пак одјелење назива се притвор? а обично их има два: спољашњи и унут р а ш њ и. Спољашњи је при улазу у храм са западне стране, а унутрашњи је између праве цркве и спол.ашњег притвора. Унутрашњи био је некад одређен за оглашенс и кајуће се грјешнпке, а сада пак, пошто је те спол.не разлике за учаснике при служби божијој нестало, свршавају се у њему буд литије, буд извјесне молитве у манастирима, н. пр. о вечерњу, о полуноћницп и часовнма. Кад-када се он назива и трапеза (стол, одаја за обједовање), јер еу се у прва хрпшћанска времена у истом држале вечере љубави (агапе) т. ј. општи објед од приноса, које су вјерни дсносилн. У спољашњем притвору стојали су некад кајући се грјешници нижега ступња т. ј. плачући.

Дитурђике. славно-католичанског храма. Свети олтар. Најнужнија је у олтару часна трапеза (свети стол, престол). Она је обично на четири угла, а нешто је узвишена, како би се боље видјети могла, да је она са бескрвном жртвом, која се на њој с.вршује, са свих страна једнако приступачна. Часна трапеза је најпре са једним платном које се срачица назива, покривена, а преко ове се опет поставља бијели покрнвач, који се индитија (навлака) зове. — Узрок, што се часна трапеза са два покрнвача застире, а и значење тога пошл»е ће се споменути. Поврх индитије простире сеилитон, свилено платно, којим епископ омотава антиминс. Значење ј''днога и другога спола ниже ће се споменути. Као тито се у старозавјетном храму у одјелењу, које се називало : „гкАтаА = светиња", уз ковчег зпвјета налазила заједно и златна ч»нија с маном, жезао Аронов и таблпце закона, тако исто се и у православно - католичанском храму на часној трапези налази ; дарохранионица т. ј. ковчежић, у ком се чувају часнн дарови зз болне; крст, као знамење вјечнога свештеннка нашега спаеења, и књига Еванђел»е као чувар његовог св. закона. Изнад часне трапезе намјешта се кад-клд нека врста н е б а (сјеница) поднгнута на четири ступчића у знак нсба и божанственог невидљивог шатора т. ј. славе и благодати божије, које часну трапезу осјењују. — Да би се на видљиви