Дабро-босански Источник

Бр. 9

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 139

варварством ; него сш? у бол.им приликаиа. У ирва времена иритискао нас бјеше мрак незнања за то, јер су многе еметње стајале на путу корисномс знању. С једне стране нијесмо се смјели бавитн науком, а с' друге опет нијесмо знали цијенити корист знања као данас. Мјесто школа дизасмо и градисмо душманнну дворове и л>етниковце. Но да пријеђемо на главну ствар. Опет вас позивам са овог светог мјеста, дајтс браћо да снимимо ону л,агу са себе — дајмо младежи знања, јер кад с' нама црви а ш њнма судбина завлада, благоси .Баће нас или пак клети, као што и данас имадемо доста примјера, ђе млађи старије проклињу, или их благосиљају. Дјеца су наша, њпва просвјете, па какво сјеме на н,у бацпмо, таки ће и плод доннјети. Дјечица су наша млади н невини сосуди, и каквијем их духом задахиемо. такијем ће и одисати. Ово су наши наш-Ј^дници, а тешко њпма ако пм нншта друго, до новаца и.ш кућу пе оставимо. Од ове мале дјечице желпмо ми Да изиђу по времену свештеници, учител.н, љекари и у опште вриједни и достојни чланови друштва, па ако се разум њихов не обогати у дотичним наукама, него се оставе сама себи да тумарају по мраку незнања ; ако не буду одгојена у духу своје вјере, у духу народном, онда гсакву срећу и какав наиредак прива п народ од њих ишчекнватП може ? Б л а г о ч а с т и в п х р и ш ћ а н и ! Ако и не можемо у своме. мјесту поднгнути великијех

школа, каквих имају друге вароши, које су опет веће од наше вароши, а ми можемо и признајемо да смо у стању основати једну српску основну школу, ђе ће нам се дјеца учити. Ово се не односи само на оне, који имају дјеце, него и на оне, који их немају, јер за све нас је општа корпст, ако народ сгупи на вишп степен изображености, али у духу народном. Ја знам да мало који од вас може на страни трошитп за своје дијете, да му се изучп ; па кад би и могао, какав би му био ? Мало сам вам прије казао, За то молим вас, одма поведите у првој сједници разговор о том племенитом дјелу и ријешите се, као и друга ваша браћа да овој омладини знања дамо. Што прије то је боље, јер брзо ће проћи године дјетињства, а то је најзгодније вријеме, кад се може положнти темел, будућности. Сад је овој дјечици зора синула а нама је подне ; дајте дакле да их иаучимо прпје него нам се смркне, јер кад њпхово подне дође, нама ће се бој се смркнути. Најпошље препоручујем и молим, да овај мој важни и корисни предлог буде остварен и у само дјело произведен, за љубав ове миле наше дјечице, за љубав православне вјере, за љубав науке и иросвјете, за л.убав наше народности и за љубав наше отаџбине. Ако ли пак низа једно од ових, а ви за љубав распетог Христа, којије дјепу л.убио и препоручио да их л.убимо. Амин

Одломак из Литурђике. 1. Облик и унутрашњост православно-католичанског храма (Наставак.) Свете иконе на иконестае.у у већнм црквама обпчно су овако поређане: Из праве цркве с десне стране царск'пх двери стављена је икона Сапснтељева ; а с лијеве Његове пречпсте Матере. С. једне и друге стране овнх икона стављене су

нконе оних светптеља, који се или осоопто или у нзвјеснпм мјестима највише поштују. Тако се с десне стране свсге иконе Христове ставља икона оног скетител.а, коме је извјесна црква посвећена. У другом горњем реду наеликано јо дванаест главнпх празннка, поврх тога пконе светпх апостола, а у четвртом највншем реду нконе које представљају ликове пророка. Изнад царских дверн а између дванаест главннх праз-

ника ностављена јс икона св. таЈне вечере усред апостолских ликова пак икона Псуса Христа у виду цара или првосвештеника као главни предмет њпхове проповиједи; напосљетку усред пророчких ликова намјештена је икона пресвете Дјеве са младенцем Исусом као предмет њнховог пророчанства, рашта се пророци и изображавају са оним символичним знацима, под којима су ваплоћење Хрпстово предсказпвали. На врх иконостаса ставља се скоро увијек крет са распетим Христом Спаситељем. У другбм одјелењу т. ј. правој цркпп налазе се сл,едећа спомена вриједна мјеста: Солеа (,чо1шт = престб) је узвишено и подигнуто на једну или внше степеница мјеето