Дабро-босански Источник

Стр. 144 Д.-Б. ИСТОЧНИК Бр. 9

Књижевне вијестн.

У књ. црн. држапној штампарнји на Детињу иаашла је: Просвјета. Лист за цркву п и школу сиеска I. II. III. са овим садржајем: А. службени дио. 1) Распис Митрополита МитроФана Свештенству Црногорском поводом срећног ивбављетћа Цмра Руског Алевсандра 111. Октобра 17. год 1888. 2) Распис Мптрополита Митрофуна Свештенству Црногорском о Богојављенском водоосвгћењу. 3) Дисциплинарна Прав 'ла за ученике Еогословсгео-Учитељске Школе 4) Распис Министра Просвјете и Цркв. Дјела окружним и племенским капетанпма о рачуноводсгву школских прнхода и расхода. 6) Распис гл. шк. Надзорннка учитсљима ][ учитељицама основних школа о разним наставним потребама. 6) Извјешгаји ревпзора о основним школама црногореким у шк. год. 188 7 / 8 . I. Катунска нахија 7) службене вијести. Б. Неслужбени дио. 8ј Црквене Проповиједп. Весједа Нзеговог Високопреосвештенства г. митрополита МитроФана, говорена у црквн Женског Института на Цетињу 26. Фебруара 1889 9) Православни Свијет у минулој годинн 1888. I. Српство. II. Русија. III. Бугарска. IV. Румуњска. V. Грчка. VI. Православни Псток. 10.) Просвјета н Школа: I. Треба ли Црној Гори просвјета? Од. Ј. П. П. Невол.а у нашијем осн. шгсолама. од II. 11.) Науке и знања: I Исторнја. Смисао п значење теократске владавине у Црној Гори. Од П. А. Ровинског. II. Индустрија. Што би ваљало

урадити да се подигне домаћа индустрија? Од Ст. III. Пољска Привреда. Садимо — садимо и садимо! Од Иванковића. 12). Старине. Крст Мрковски у Бару, Од Ф. Радичевића. 13.) Црквено просвјетни фондови у православном Српству: 1. Народно-црЕсвенп фопдовп Срба у Војводпни. 11. Фондовп под управ >м „Матице Српске" у Н >вом Сат,у. III Фондовн уз срп. учи г гел>ску школу Сомбору. 14) Дмрози црквама и школама у правосл. Српству. 1о. ПрославЈ. 16) Црквено-просвјетне биљешке. 17) Л.пчнс вијесги. 18) Читуља. 19) Црквено-ш[с )лска књнжевност : I. Српска и хрватска. П. РуеК1. III. Страна. 20) Одговори „Просвјете." 21) Прегплатници „Просвјете". 22) Књижевна објава. 2;5) II. II. уиисницима „Просвјете". Лист се данас разашиље на све стране. Цијепа му је: За Црну Гору на годнну 2 Форинта — на по година 1 Фор. Изван Црне Горе на годину 3 Фор. на 4 мјесеца 1 Фор. Поједине свеске стају у црној Гори свака 20 новч., пзван Црне Горе свака 30 новч. Претплата се шаље: или непосредно уредништву „Просвјете" на Цетпње (у наплаћеном до Цетиња ниему) или на г. Петра Рамадановића у Котор (са означењем да је за „Просвјету".) За уписнике пз Србије прнма претнлату кљнжара Валожића у Биограду, Скуиљачима претплате припада 10° /0 . Цетиње, 31. Марга 1889. Уредништво „Просвјете".

Читуља.

+ Партеније Давидовић, игуман манастира Гомијонице, послије тешког пол-годишњег боловања преселио се у вјечност 28. марта о. год. у истом манастиру, и сјугрп дан 29. послије подне опојан је од четверице свештеника и једног јеромонаха, и сахрањен у порти између гробница његовнх предшественика Покојннк је рођен у Санском-Мосту 1822. године. Није познато ђе је науке учио и шта је свршио, по прплици може се мислити да није могао редовно оногвремена ни IV разреда основне школе свршити, али ипак био је у црквеним дужностима доста практичан. Произведен је за јеромонаха 1847. а за игумана посвећен је 1853. године. Под његовом управом, према. прошлим приликама и доста тешкнм околностима, манастпр је Гомијоница доста напредовао; јер покојник је исти манастир на западној страни наставио, прекрио и пред истим дрвени звоник подигао.

Куће у којима су калуђери становали спа.шли су Турци 1867. год., но покојник их је послије обновио и на горњи спрат подигао ; другу једну нову кућу саградио је за школу и једну готову за 1000 Фор. у Бањојлуци куппо. По народном приповиједању, покојннк је доста страха и невоље код овог монастира претрпио: кнежопољске буне 1858. уцијенили су га Турци 400 фј: а у вријеме устанка 1875. год. одузео му је опет неки бањалучки дахија 300 ф|: Осим тога у колико се зна кад је покојник у манастир Гомијоницу дошао, није од марве као : волова, крава, коња, оваца, коза и свиња ништа тамо затекао, дочим се данас свега у доста приличном броју налази. Према овом види се да је покојник за свету обител. доста жертве имао, а поред тога и ону стародревну српску светињу од разних навала бранио и до смрти његове сачувао, због чега ће код српског народа и његових парохијана остати у лијепој успоменп. Вјечна му памјат.

Власник и ивдавалац: АЕМ Конзис. — Штам. Шпиидлера и Лешнера. — Одговорни уредиик: Ђ. Петровић, свештеник.