Дабро-босански Источник

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 143

Глад, голотпња, босотиња и нечпстоћа домова, у којима проводи часове огроман број народа овога краја, мора пасти у очн прпјлтељу нашег народа. — Ја, као свештеник све што могу учинити у том погледу, остало би као глас вапијућег у пустињи, а сиротнња и селу је тешка, а камо ли нпје кући у којој је; да се не нађе добрих људи, који приме срцу јадно стање наше сиротиње, а Бог им дао то могу, па и помогну. — Факта нек говоре, јер све моје ријечи су малене према оннм ријечима и благосиљањима снротиње: „Е, Бог га поживио ! Бог му надокнадио!" На .Тазареву суботу о. г. пре^ато је овоме српско-православном протопрозвитерском уреду у Требињу, писмо овог садржаја : „Драги свештениче! Ти ми више пута рече, да има доета наше јадне браће, ксја немају ни прагпке брашна у својој кући ; те зато што ме боли њихово јадно стање — одвојих нешто мало од својих прихода, и одлучих да теби метнем на расположење:

три хиљаде кила брашна Нр. 9., теби свештениче, знајући да ћеш ми ову молбу пспунити и ово брашна међу нашом сиромаганом браћом најбол>е знати нодијелити. Јесам твој Томо ЋеловиИ". Не само да сам тачно извршио жељу г. Томе Ћеловића овдашњег трговца и честитог грађанпна, но сам готов свакоме стати на услугу у оваким стварима. А сад нек је овим путем изречена јавна благодарност г. Ћеловнћу како од стране мој?, што се баш на мене обратио, тако и од све сиротињз, која ће на свијетло васкресеније барем са кором хљеба благовати и у његово здравље, ерећу и напредак се Богу молити, као што ћу и ја чинит као народном добротвору. Нека му Бог надокнади, а и хоће „ако Бог да", јер ко сиротпњи даје Богу позајмљује! У Требињу на цвијети 1889. Сава Ј1. Пјешчић, свештеник.

Р а з п о.

ПосвеЋење херцеговачко-захумског митрополита г. Серафима Перовића, обављено је 16. априла о г. у Мостару од тројице патријархом одређенпх архијереја, и то: од мнтрополита Дабро-босанског г. Ђорђа Николајевића, митрополита зворничког г. Диониснја п Боко которског еппскопа г. Герасима Петрановића. Чину посвећења началствовао је као замјањених иатријархов митрополит Дабро-босансгеи. О овој свечаности донијећемо у идућем броју опширнији опис. Српска православна црквена општина у Бечу, закључила је да у течају паступајућег љета о свом трошку у Бечу у Видовој улнци сагради општински дом, у коме ће смјештена бнти црква, парохпјалнн стан, сриска вјероисповједпа гакола II стан учптељев. У ову ће цркву прппадатп и '[еси православне вјере, који у престолници ау стр иј с кој ста нуј у. Бугарски Јевреји прелазе у православну вјеру. Прије неколико дана покрстило се у Софији у три-пут 17 дјевојака јеврејске вјере. Крштење је свргаено у црквп св. Краља. Наредба преосвештеног епископа нишког госп. Димитрија, коју је издао свегатенству актом својим од 16. јануара о. г. ЕБр. 99. гласи у шљедећем: „Дознали смо, да многи свештенпци, на захтјев својих парохијана, држе парастосе у недељне н нразннчне дане, у вријеме причасне, да би на тај начин прпнудилп све богомољце да увећавају свечаност посмртних помена, ради којих они нису дошлн у цркву. Па како је ово

противно канонима и црквеннм уредбама то наређујемо : 1. Строго се забрањује држати парастосе у недољне ^ане. 2. На празничне дане могу се држати парастоси само послнје литур гије, т. ј. послије одпуста п раздавап>а наФоре. ;5. Само у обнчне суботне дане, ако се но догоди какав празник или светац ко1а парохијани елаве, могу се парастоси држати и у вријеме причасне. У противном случају и тада ће се парасгосп држати иослије одиуста и послије резања колача". „Ц. Г." Друштво св. Саве у Биограду имало је 29. јануара о. г. свој трећн главни скуп, на којем је нрочитано, да стални фонд друштва износи преко 116.000 Франака, а фонд за трошење преко 6000 '1>ранака, свега дакле 122.000 франака. Врој редовних чланова износи 1400. Медецина у духовним семинаријама у Русији. У гаколском одбору св. Синода руског расправљаће се скоријем пнтање о предавању основних начела медецине у духовним ееминаријама. Овака предавања већ су ради огледа уведена у Кијевској духовној академији. Друштво св. Климента. Под овим насловом основано је прогале године у Софији (у Бугарској) друштво, коме је задатак „да шири по народу корисна знања и да му развија чуство за љепоту." Ту цијељ постизаваће друштво издавањем књига за народ, н оно је већ издало 1. свеску под насловом : „Бнблиотека свети Климент."