Дабро-босански Источник

Стр. 142

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Коисутврази домашпу человјеку итд. Знаи о празни Христови кои подобает нразновати. (Овде је речено, кои се празнују цео дан, а кои по дана.) о месецех кои држит итд. Епакте .лету начинает; мрат е арила маие е и т. д. Ведомо да јест јако ва годишче сут КГ. месеца. а недела ИК и т. д. Испод овога је назначено: ва лето 0 рожаства Л\'НД, (ваљда је онда писапа ова књига). А се имена зодичам по мени мца, итд.

Епистолиа господа бога и спаса нагаего Исуса Христа блгослов: Слишите прасловни христани са страхом и трепетом истину да веруете и како паде един камен у ерусалиму и т. д. има свега десет листа. .Луное, течение, каждо луна имат дни. К0. и пол дне и пол часа п петују част. Круг луне л основание дг пак онда по реду иде све до круга, ег а дал.и су листови издерани и пстргнути. И со тим се завргаује ова књига, која се се налази у митрополитско-копзисториалној архиви у Сарајеву.

II и т Од када се чита у цркви акатист прес1 0 ДГ( Као што је већ познато, акатист пресв. Богородици, еачињава главни дио јутрење суботе пете седмице васкршњег поста; а чита се у Петак у вечер. Састоји се из 12 икоса и 13 кондака, рачунлјући овамо и кондак: Еозкрдннои К оевод Ж пок^кдитмнаА.... Прочита се сав у 4 пута, и то: пошље прве и друге редовне катизме, и пошл>е 3. п 6. пјесме канона. Установа акатиста потиче пз годнне 626., кад су, за владе цара Ираклија ударили на Цариград са истока Перзијанци, а са запада Скигн или Авари (Цркв. истор. Инокентијева !). виј. д. 1. стр. 151.), и кад су се ослободили царпграђанн од непрпјатеља помоћу божје матере. То се догодило у суботу пете недјеље великога поста (в. синаксар на тај дан.) Цариградски патријарх Сергпје бијаше с народом у великом страху, да ће пепрпјател, освојити град. ХЈо зкељи народа пође у иитији кроз град са иконом Богоматере, коју зваху Грци о д и г и т р и о м — п у т о в о д ит е л и н п ц о м. Од јсдаи пут дуне страшан вјетар, који тако силно усталаса море, да су се непријатељске лађе с реда потониле. Народ радосган, што се ослободио на тај начпн душмана, на-

а њ е: !Тој Богородици, и шта знани та ријеч? В 0 Р : грнс у цркву влахеранску, што се налазаше на обали морској, препојао је читаву ноћ пјесме у славу и похвалу свете Богородице. — Старо предање гласн, да се мати божја јавила двама шљепцима у Цариграду, да их је одвела у храм влахерански пред свој лик, којп је испнсао св. јеванђелист Лука, да им је ту да.ровала вид, н да од тога доба зову Грци ту икону одигитриом (огос = пут и аго = водим. Смоподовић : Литургика 4 издање стр. 253.)! Но и пошл,е су се Грци у два маха спасли помоћу мате.ре божје ; за царева: Константина Погоната (670 — 671.) и Лава Исаврика (716 — ^40.), или, као што неки казују, за цара Михаила 111., кад су ударили на Цариград кпјевекн кнезови Асколд и Дир г. 866., и због силног внхора на мору, несрећно прошли. — Заједно са уепоменом на трократно избављење Цариграда славимо ми пресвету Богородицу као помоћницу у молитвама за опроштење гријехова нашпх. Акатвст је рпјеч грчгеа, сложена из негаџије а = не и катизо = сједим, дакле не сједим, т. ј. стојимо, кад се чпта похвала Богоматери. Стонлгк на чтеши каже Тријод. Т. А.

Дописи.

„Сиротињо и се-лу си тешка; камо л' кући ј којој си и . (Народна нословица) П. Г. Уредниче ! Беома ћете ме обвезатп, ако овнм рпјечима мјеста дате у Вашем листу ; не толико ради мене, којн Вам ове ријечи достављам, но ради саме ствари коју Вам желим пзнијети, и која заиста заслужује да се на јавност пзнесе.

Обилазећи домове моје парохнје, н прегледајући њихово унутрашње стање, падала ми је оштро у очи голотиња, босотнња и потавњелост чељади, особито ситне ђеце. Не треба дуго размишл.ати зашто је то; но кад, Србине брате помислига, да ће у таком јадном стању н живљењу нестат „соколова ока", па и „плећако стјена широка" ; а тп притеци чиме можеш и како можеш.