Дабро-босански Источник

1

Бр. 11 и 12

Пилат даклен почиње да судски испитује, али најприЈе пита оптузкенога, и то сад другојачије него ли га је прије питао, јер су сад питања удешена према тужби Архијереја, па је и Спаситељ морао сада на питања одговарати ГГилату, којега запита: „Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше за мене" ? (Јов 34); а са овијем питашем хтио је Господ да савршено открије њихову тужбу, коју су измислили против њега. А Пилат откривајући их рече: „Зар сам ја Јеврејин" ? Год твој а главари свештеннчки предадоше те к мени : шта си учинио? (Јов 35). Ево даклен и другога доказа, да никако није истакнуто првашње суђење над Христом нити се расправл>а о донешеној одлуци, која је требала да ср у дјелу изврши, него тек сад почиње право исл.еђиваљо и то с Пилатовијем питањем : „Шта сам учинио" ? С тога што је Спаситсљ скроз знао који су виновнпци и поводи тужбе, и што је знао најскривеније тајне мисли својијех непријатеља, који су хтјели да сплеткама постигну своју цијел, одговорио је: „Царство моје иије од овога свијета; кад би било од овога свијета царство моје, онда би слуге моје браннле ме, па не бих био предан Јеврејима. Али царство моје није одавде" (Јов. 36). И овај одговор који је залог истиие, и који није противан земаљској управи разбио је сплетке тужбе, што су је сковали против њега Архијереји и ' Фарисеји. Два пут је рекао Спасител,: „Царство моје није од овога свијета" те је тијем коначно доказао и оправдао себе поред свега тога што су му и сва његова дјела потврђивала његове ријечи, јер се он клонио између народа, који га је хтјео да прогласи царем, нарочито што је забранио ученицима својим да се не противе оној свјетини, која је дошла да га ухвати. Поред света тога Пилат је п даље испитнвао и ако је имао доказа о Христовој праведности, но и тужбу је одбијао, како би се боље открила и разјаснила ствар „Онда му рече Пилат:даклен си ти цар" ? Псус одговори: „ти говориш да сам ја цар, ја сам за то рођен, и за то дођох на свијет да свједочим истину и сваки који је од истине слуша глас мој" (Јов. 37). Овијем је одговором Спасител, потврдио своје божанствено посланс'гво на земљу а у исти час одбивши клевету разбистрио је ствар рекавши „јест, ја сам цар, као што ти каза, али не онај којега ти мислиш, јер царство моје није од

Стр. 177 •• г •I , , овога свиЈета, и царство .мо1е*^1ма. државу и начело је њезино од Истнне на .дебу на којем је извор по којем се и управл>*а. Они су само вјерни подајници царства мојага, којп се с овом истиним препорођаваЈ - у и умножавају". Пилат )'е видио у овом одговору идеологион (дар бесједннштва или краснорјечија) па га је с тога као у чуду и запитао : „ПГга ]'е истина" ? а с тијем пптањем посвЈ'едочио ј 'е да и он припада незнабожкијем Римљанима, кој'и су одбацивали сваку теорију о Богу и који су говорили да мисли и кретања људска зависе. од потреба које се у самој нндивидуи појављују, а с питањем тијем задовољио се и сам што Је тијем одрекао еваку метафизпчну истипу или свако постојање бпћа личности или логичног Божанства, па му ннје стало било ма какав одговор добио, јер ће његова савјест равнодушна остати; дакле ни искре темељног морала, што га је Створптељ урезао у срцима људскијем. „И Пилат ово рекавши изиђе на пол,е и рече им : ја никакве кривиие не налазим на њему" (Јов. 18., 38.). Тужба даклен паде и Исус Христос по ријечи римског суднје оста разријешен од оптужбе а по себи се разумије да није био овдје подвргнут никаквој претјераностп. Али по етимогорији (изразу) судца, архијереји су поткрјепљивали тужбу говорећи : „Он буни л>уде учећи по свој Јудеји, почевши од ГалилеЈ*е па довде" (Лука 23., 5). Видећи даклен архијереЈ'и да њихова прва клевета неима ни каквог успјеха, сковаше у час нову тужбу којом оптужише Спаситеља, да диже народ у буну, па и ова клевета и ако се тицала личности Пилатове, ипак није разЈ 'арила Пилата, јер „Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац и разабравши даЈ 'е из подручја Иродовог, посла га Ироду, који такође биЈ *аше у Јерусалиму онијех дана" (Лука 6., 7). У овом Пилатовом чину огледа сеПилатов слаби карактер ади и његово убјеђење о краЈ 'њој невиности туженога Исуса. Послао га је Ироду за то што се с једне стране увЈ 'ерио да је Исус у свјема тијем тужбама невин и прав, а с друге стране за то, што се Пилат боЈ *ао народа. који Ј 'е једнако захтјевао да се Христос осуди, а као главни узрок ј'о, што је тијем чином хтио Пилат да са себе збаци а на другог натовари одговорност за смртну казну. Ирод Антипа, кој'и је п од прије желио да види Исуса, надаЈ 'ући се да ће видјети на њему 2*

Д.-Б. ИСТОЧНИК