Дабро-босански Источник

Бр. 11 и 12

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 187

стоје по старом, те је грдна разлика нзмеђу њега и дијепог Требпња 5 да л' стародревни чувени, на једно окно сазидани мост на Неретви или опај велики број касарна војничких које сс налазе на сјеверпој и јузкној страни Мостара, одмах уз варош; или оно зашто сам и дошао, а то је с в е ч а н о с т : то баш и хоћу, а ово што до сад рекох нек је доста о Мостару. Мостарске улице, којс су иначе тијесне, сад су изгледале још тјешње од силног свијета. ■— Митрополити дошли и дивно дочекани; свештенство се прикуппло, те свак чека нестрпељиво почетак свечаности, а то је „вечерња" и „Архијерејска, братска вечера" у очи неђеље Томине. Са тим обредима отпочета је свечаност. — Тачно у 4 сата по подне, приспјоше Архијереји искићени знацима достојанства и части, пред пркву уз звонење свију звона, ђе их дочека свештенство са огромним бројем дивних Мостараца. Архијереји са свештенством отигали су најирије у стан новог митрополита који је био окићен царским заставамаи народннм тробојкама,и на коме пише „Сриска-православна Митрополија". Пошл,е неколико часака Архијерејн са новим мптрополитом ириспјепге у цркву уз пјевање ђака четвртог разреда српске мостарске школе. Овђен морам наноменуту, да мостарску школу у пјевању мучно да може п једна достићи, а камо ли престићи, што нек служн на част учитељском особљу, кад су могли тако дубоко улитн у душу своје ђечнце љубав ка црковном појању, које је у црквн потреба о којој сваки озбиљни хришћанин и Србин православни мора мислити. Нпје тешко погодити, да мостарека школа п у другом предњачи, те нек ми се не замјери што не ћу на дуго о истој говорнтн. Та оне бриге и пожртвовања браће Мостараца, о чему странп свијет зећ зна, довољан су доказ да та школа мора бити ирва, па п на свом мјесту ; а то се Богами с пуннм право има и тражити, од толиког броја богатих Срба православних, и од 7 учитсљскпх снага гато нема ни једна српска прав. гакола у овим крајевима. Елем на ствар! Преосвећени Митрополит Дабро Босанскн Ђорђе Николајевић, са новпм митрополитом СераФпмом Перовпћем, гаесторпцом свештеника н п тропцом ђакона — одслужио је вечерњу, иза које је наступпла „Архијерејска вечера", овнм редом :

На сред храма постављен је сто, на коме је било стављено свето јеванђеље, један л.еб, једна чаша вина, суд са освећеном водом. За астал посједаше Архијереји, а обучено свегатенство увати полу-круг око истих. Нови митрополит са ђаконима изађе из олтара, те, на одређенн позпв једног свештеника, прочпта своје именовање на столицу Архијепископа п Мтггрополита Ерцеговачко захумског. По свршетку овог чина сједе нови митрополит на четврту столицу, те сва четпри уз појање тропара, узегае љеб, на четири комада преломљен, те сваки свој комад одломи и од нетог сваки по залогај заложи; за тим најстарнји Архијереј узе чагау е вином те у три пута окуси говорећи „славословије" : „во имја Оца и Сина исвјатаго Духа, Амин", а тако исто учинигае и остали, па онда и нови митрополит. Са овим устадоше иза стола и најстарији Архијере} узе суд са водицом н погакропи новог митрополита, а са тпм се заврши свечана вечера, •— По жељи новог митрополита и народа, погаље свргаене вечере, држан је спомен блажено упокојеном Мптрополиту Деонтију Радуловићу, чпја је гробница мало ниже стола Владичина а за сад се познаје по црној плочи, која је равна са подом црквеннм. Но браћа мостарци ријешили су, да му подигну достојан споменик уз припомоћ свештенства и народа Херцеговачког, гато је Висока влада милостиво одобрпла; те се надатн да ће „тврдп Ера" и у овој прплпци показати да је достојан нашљедник својих предака и да је достојан имати славних и вриједних људи. Сјугри дан т. ј. на Томину неђељу врло рано отпоче јутрење, тако да се све свршило до 11 сати. Погаље свргаене јутрење на неколико часака приспјеше Архијереји дочекани од силног народа и свегатенства. На вртима велељспне мостарске цркве дочекагае пх обучени свештсници и ђакони у свештеничке одежде са ђацима. и чирацима. Облачење Архијереја, заступнпка патријарховог, преосвећеног митрополпта Н иколајевића било је на „амвону" а друге двопце Архијереја Боко-которског и Тузланског било је у олтару, а затим је одмах разумије се отпочела света Летургија. — Посвеће новог митрополита је обпчно што и посвећење другог чпна свештеннчког и то све мора битн до „Свјати Боже" пред „аиостол",