Дабро-босански Источник

Стр. 188

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 11 и 12

а одатле сам нови митрополит руководи летурђију. При облачењу архијерејских одежда, при ставлзаљу круне на главу, а особито при предавању жезла од стране патријарховог заступнпка, могао је човјек као дијете заплакати, јер га тај моменат опомиње на многе и многе минуле дане слоге и величине Српске. Како дивно, како дирљиво коснуше се мога срна ријечи преосвеченог Митрополита Пиколајевића при предавању жезла које изговори Новом Митрополиту : „Прими овај жезал па буди отац и пастир како стару тако младу, како богату тако и сиромашну ; добре погледај а грешне исправљај" рече отприлике у почетку. Жао мп је што не бијах тако близу те не могах од силног свијета саслушати ову дирљиву бесједу но надам се да ћу је гдје било читати, да ко буде вреднији од мене те је уватио. Гледајући првп пут произвађање п посвећење новог митрополита летиле су ми родознале очи на еве стране, бојећи ее да ми што нз вида не умакне; па ипак слабо је перо да преставп читаоцу час посве\ ћења, као што га говором може преставити 'ч^оиповједач или као што је у самој ствари био преЈ-очима радозналог гледаоца. — Стари Архијереј сједе на „амвону" у припремљену сто.шцу, а то исто учиннше и други Архијереји, један с десне стране а други с лпјеве стране „амвона", од којих се поређаше 14 свештеника обучених : те у сјајном и свијетлом свештенпчком руву читава слика заносаше гледаоца, а особнто онда кад на „солеју" етупи нови митрополит праћен од најстаријих свештеника и ђакона, ђе на п-итање: ,,како вјерујеш ?" постављено од стране патријарховог заступника, изговори и исповједи вјеру свету: а затим „повели! — повелите!" огласи час призивања светога духа од стране троице Архијереја. Нза уласка Архијерејског у скетп олтар т. ј. пошље „малог входа" пзврши се посвећење и прпмање знакова архијерејског • достојанства уз појање „достојан" и „Аксиос;" те примившн из руке преосвећеног патријаршеског заступнпка владичински жезал ступп у свети олтар и велегласно запоја: „ Јакб свјат јесп Боже наш . . ." као наш Архијереј на славу Бога а на срећу Српског рода у нашој кршној Ерцеговини која се топло моли богу за његово здравље, те да истраје под тешким бременом кога носаше свети Саво у Српству; те и можемо сада Богу благодарит, као вјерни Хрпсти-

јани, а цару нашем оданошћу са синовљом љубављу, као вјерни синови своме оцу пожелити дуг и славан живот на срећу своје простране монархије и наше равне Босне и кршне Херцеговнне, јер је ово знак велике бриге око светиња нашег српског народа у Херцеговини. Ја заиста немам ријечи са којима бих моГао изразити мој унутрашњи осјећај у часу овоме, гледајући, како се један листак наше горе пење на столицу светог Саве, као народни борац за народна права, као мученпк и паћеник за иста по аФриканским пустпњама. Куд ће већа радост но гледати срећу и славу својих синова ? а то је управо слава читавог дома и читаве земље. Погал.е скоро минуле. жалости, Херцеговнна је опет радосна. гледајући свога сина као војника и раденика у винограду Господњем. Прп свршетку торжествене службе божије пошла је депутација по царског повјереника при иншталацији новог митрополпта: Његову Преузвишеност Барона Апела поглавара нагае земаљске владе. У депутацији билп су првенци грађанства мостарског са гатачким војводом протопопом Зимоњићем. Пролаз је био свечан, што сам могао увидити по грувању топова са мостарске бастионе од часа поласка Шегове Преузвишеностп, па све до свршетка ипшталације, која је текла овако : Поглавара су на вратима црквеним дочекала сва четири Архијереја и допратилп га до дивно окићеног стола. Пред храмом свирала је војничка музика, а чета наших синова одавала војничке почасти. Преузвишени поглавар био је у евечаној војничкој униФорми, окружен великим бројем официра и грађанских часника којима је на челу био сам г. Барон Кучера грађански доглавник поглавара земље. Прнје свега прочптано је писмо (царско) од заједннчког министра, којим се Преузвишени поглавар опуномоћава, да обави ишиталацију и то н.чјприје на њемачком па онда на српском језику, а затимје прочитано царево писмо илн декрет именовања п постављења новог митрополита, Онда је Преузвигаени поглавар ирочитао евоју бесједу на српском језику у којој је изразио евоју и своје владе радост што је избор пао баш на преосвећеног Серафима, те и обећао да ће влада Његовог Величанства нагаег Владара у свему бити на руци гато иде на срећу правоелавне српске цркве и народа; нашто се громовито трократно захори .