Дабро-босански Источник

Вр. 11 и 12

„Живио наш цар!" Док је ово текло преосвећени нови Митрополит стојао је на „амвону", а затим је окружен својом браћом архијерејима, прешао у свој сто и одатле изговорио своју лијепу и језгровиту бесједу , која је већ и штампана, те о њој дд говорим мислим није нужда. По свршетку бесједе, преосвећени епиекоп Петрановић узевши новог митрополита за руку покликне: „да живи митрополит СераФим". нашто се опет захори трократно; „живио!" Ето, тако је почела и свршила се свечана иншталација, коју сам веома радо желио виђети ; а заиста и јест лијепа свечаност. Иза ове свечаности три Архијереја из цркве у митрополију допратише новог митрополита, и прпсуетвоваше многпн честиткама од етране свештенсгва и народг), новом митрополиту. Многе честптке усмене, брзојавне и пцсмене као да не имадијаху краја са свију страна наше домовпне па и са- стране; али све очито доказују ону радост која је оличена и у нашим усменим изразима који се десисмо и руку новог митрополита целиваемо. А сад хајдемо за поставл.ени сто; ту се деси „еваке ђаконије", па и рујна мостарскога вина што „весели срце человјека". Био сам сретан што сам за исти позван, највише зато да виђу како ће и тамо бити; — та Бога ти не иде нико да се наједе и напије: — овако. се обично извињава кад се код нас Срба запођене говор о гостбама и частима, премда је евакоме драго бити позван, јер „незвану је госту мјесто за вратима". Морам признати да је мало ко са стране остао непозват; па и у том случају бпло је мјеста празних и ако је, покрај свега, огроман број угледних мостареких Срба, без разлике вјере, био позват па и за столом заступљен. — На челу стола сједио је нови Митрополит, с десне поглавар земље а с лијеве његов доглавник Кучера, а против истих три архијереја, па на дал.е сва остала- господа мсђу којима треба споменути пресвијетлог биекупа мостарског и старјешпну црквеног мухамеданског вјерозакона у Мостару; — било је све лијепо и угодно разређено. За вријеме обједа, који је почео тачно у два сата по подне, свирала је војничка музика или боље рећи виолшшсте војничке музике одабране комаде, међу којима је било и српских. И дивно српско пјевачко друштво мостарско освјетлало је и на обједу као '

Стр. 189

и у црквн свој рад; те се може с пуним правом рећи : овака младеж, са оваком л>убавл>у и жаром за напредак умни и морални заслужује не само поштовање но и потпоре, да се послије не би отнјевало : „Ала наше за мало бијаше". Ово ја тек рекох, да не би пао какав камен на пут тако лијепој слози, тако племенитом предузећу, тако потребној и корисној установи у нашем дичном престолном граду Херцеговине. Све што би имао рећн за сад, то је: да је почетак ејајан; само тако напријед, па ето нам и бол.е будућности у сваком погледу. Мостарска дгладеж обећава много, те сваки пријатељ мора пожел.зти велику истрајност и прегоријевање а нарочито братпнску слогу и љубав, у тако лијепом и на чврстом темел.у заснованом друштву, у коме се находе сшгови како богатпх тако и сиромашних родитеља. То је једна околност која доказује, да мостарска младеж не тежи „по моди" за високом госпоштпном, те и у најдаљој будућности у Мостару ће бити братинско друштво а не подијељено на „сталеже". Ја миелим да је ово један главни услов опстанка таких друштава; само што но веле: „ако не могу бити богат, могу бити поштен, нека буде мјернло, па ће бити чланова доста. Мостарско је друштво младо, али гледајући на снаге које га сачињавају смије се рећи : Мостарци су сретни ! Дај Боже! да се на ову Србадију угледају и остале општине и друштва. Истина Мостараца има доста, а и богати су, па им је и полакше тако шта створити, но нама у малим мјестанцима; али ако се не може одмах веллчанствено а оно се може колико се може, па да Бог поможе! Јер „да свак чини добра колико може, много би више добра на свијету било". Кад сам за столом, а оно да бар проговорим све што се при њему збило. Велики комад времена заузеле су и здравице. Иза пјесме „у Бој", коју је друштво на опће 'задовољство отпјевало, а да се пљескало, не треба ни говорити — подигао је здравицу нови Митрополит просвећени СераФим за здравље, срећу и дуг живот нашег Владара Ф. Ј. I. иза које забруја са хора из грла наше младе Србадије царска „Химна". Преузвишени поглавар наздравио је новом митрополиту; преуз. грађански доглавник Б. Кучера, слози у нашем народу без разлике вјере ; Преосвећенн митрополит Николајевић храброј и непобједимој војсци аустроугарској; генерал

Д.-Б. ИСТОЧНИК