Дабро-босански Источник

Стр. 166

Д.-Б.-ИСТОЧНИК

еамо пориче безбожничкв миелп материјалиста и признаје да има душе н Бога, него и преклиње -све оне који износе пред свијетом у новпнама такве безбожничке лажљиве мисли, те упропашћује свијст душевно, када оваке материјалистичне миели у претресу се још налазе и^то међу неким природословима, а не да ]е доказано стручњачки : да су истините; нити ће се игда, вели дал>е Вирхов, моћи доказатн: да је овај свијет само материја. Судите сад сами — драги моји хришћани — шта заслужују сви они наши научељаци, који тако раде т. ј. крију од нас оно што је јасно доказано ; да је истинито, свето и божанствено, а износе нам на впдик само безбожничке лажи да бн нас тијем у срцу убили. Наоружајмо се дакле противу оваких опасних непријатеља вјером и надом у Бога истинога и међу собом братском љубављу и слогом. Немојте жалити мало више новаца и

труда за побољшање и бол>и успјех наших школа. Васпитавајмо своју дјецу побожно и поштено добрим примјером и очинским савјстима. Молимо се Богу непрестано и немојмо се отуђивати од свете цркве, него је похађајмо вазда као што смо то пре уредније чинили. Вазда и на сваком мјесту докажимо: да смо прави синовм оних блажених Срба, који нису жалили своју крв до послзедње капи за вјеру православну. А поврх свега тога нека буде опет речено: пазимо, за Бога, пазимо на своју дјецу и код куће и у школи и изван куће и школе. Овако савјесно радећи несумњајмо ни најмање: да ће нам и Бог помоћи да извидамо своје духовне и моралне ране и да у будуће растемо и напредујемо у сваком добром и богоугодном дјелу, на утјеху наше свете цркве, на велику корист нашу и наше миле домовине, а на спасење душа наших. Амин.

Оппс свечаности приликом посвећења високопреосвештеног господина Серафима Перови^а, за АЕ. и Митрополита Херцеговачко-захумског дана 16. апрнла 1889.

Пошто је на Томииу не^ељу, 16. апр. о. г. посвећен високопреосвештени госп. СераФим Перовић за српско-правосл. хери,еговачког Митро иолита. држим, да ће занимати читаоце нашег „Источника". ако им ма и укратко опишем ту значајну и ријетку свечаност српску, које учесници бијаху не само Срби Херцеговци, већ и многи одлични Срби из сусједних српских крајева. По долазку Митрополита СераФнма из Беча, гдје је положио заклетву, одмах се отпочеше припреме чинити за прославу његова посвећења. — 14. априла у петак по подне дошао је жељезничким влаком у Мостар боко-которски Епископ г. Петрановић у пратњи ■ которског пречасног проте Миџора и ^акона Макарија, с' њима је дошао и опћииски тајник из Котора Стево Брчевић. Од страие госп. Митрополита СераФИма изашао је пред

њих до Метковнћа Тодоровић, игуман житомшшвићки, а код манастира Житомишљнћа причекало их је браство манастира са ондашњим учитељем. У Мостару на колодвору бијаше народ искупљен. да поздрави свог високог госта. При излазку из вагона пошто га је поздравио Митрополит СераФим, окрене се владика Петрановић, ганут изванредно народнијем причеком, те свему народу захва.ш на дочеку. — Истог дана у вече приспко је жељезничким влаком у Мостар Митрополит сарајевски г. Николајевић у пратњи свога протођакона Бошковића, а с' њима и тузлански Митрополит г. Дионисије у пратњи свога тајника. И њих у име Мнтрополнта Иеровића дочекао је у Острошцу игл ман Тодоровић, а множнна пак народа са Митрополитем Перовићем причекала их је на станици у Мостару и допратила у Фроцлеров хотел, гдје су и коначили.