Дабро-босански Источник

Бр. 11 и 12

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 167

Сјутра-дан у суботу 15. априла посјетили су Митрополити са Епископом Петрановићем Митрополита СераФима подмаршала Ардова, окружног предстојника барона Бенка, римокатодичког бискупа Буцонића и градског началника. Сви ови нсти дан вратили су им посјете. Тога дана по подне у бу 2 сати стигао је у Мостар жељезничким влаком царски комесар преузвишени барон Апел са грађанским доглавником бароном Кучером. На колодвору дочекали су високе госте Мнтрополити, Еинскоп Петрановић, срп,нрав. општина, официрски кор, чиновннштво, градско заступство и множнна народа. — Још на два дана пред свечаност бијаху поиздолазиле си.лне депутације из Херцеговине и даљних крајева, а свештеника се искупило из разних крајева преко 40. Свечаност митрополнтска отпочела је у суботу на вечерњу, а предсказиваху је српске и царске заставе, којима бијаше искићена српска црква, мнтрополија и цијела варош. Испред вечерња ступи Митрополит Николајевић у катедралну мостарску цркву и стаде у владичански пријесто. Вечерње је одслужио Митропополит СераФим (као архимандрит) са внше свештеника и тројицом ^акона. Пошто се свршило вечерње иза^е Митрополит СераФим из олтара (без орната) и стане испред солеје. На солеју ступн сад игуман Тодоровнћ и узвишеним гласом запита Митрополита СераФима овако : „Честши отче! Ксепреск-кт/гкишш и са,нодержакшкишш келикји Господарт* и Илшераторт*. нашк. и апостолски кралк Францт^. 1осиф г ћ. перкк1и 8казо/и покбЛ'ккаЕт г к, п ксквАТ-кишЈи н ксшнски наш г к Патрјарх^к ДјонгсЈн патуи вк8п г к СО СКАТИЛ» Г К СКОНЛГК ОгНОДС/И-К ВЛаГ0С/\0ВЛАК>Т г К н позћ!ка1отк каше всепрсподокЈе на велнкое ар\-'и-

ренстка достоинстко и на престо/гк св/Ат^кншЈА ЖитрополЈи брцсгокинскја." На то Митрополит СераФид! одговори: Понеже Ксепреск^ктл^кшши и са/иодержавн^кишш Ееликји Господар т к и Ниператорпч наш г к и апостолски кралк Франц г к 1и)Сиф г к перккш покел^к произвести и КсескАт^кишш и кселенскји нашт* Патрјар^ Дјонјсји паткш ккбггк со скатилгк скоилгк &\-н0д0л1 г к, сбдили л>ене достоина кк1ти к г к таковом сл8жк8, покин 8 н>са и\ гг к кожесткеннол|8 покел-кнЈнЈ, клагодарнз и прјел^лк« и ни лмли> ко преки глаголм, но / иолноса кск\"к клаги^ подателм ЕогВ гак«> да /иолитка/ии и\ г к к8д8 достоинт* сего внсочаишаго званЈА и да к8дет г к лш*к коз/Иожно кт*. ден г к с8днкш стати предт*. Омнолгк челок'кческилгк и рефи непостк1дни) неНлштнолгк сбдји и Ког8: аз^к и д-кти гаже лш дал г к еси Господи и никтоже и> них^к ногике, токлио скшт*. погикелнкнк Дл»ин! Кад се то сврши наступи „тајна вечера", коју овђе од граЗ^ана још нико није видио. Докле су Архијереји сједили за застртим столом, протођакон сарајевски са амвона окренут народу велегласно изговори много.вествије новонзбраном Митрополиту. На то Архијереји отиојаше „многаја л»ета". Пошто се сврши многол>ествије устану Архијереји нзљубе се и тијем се заврши вечерше. Вриједно је споменути, да су пошље вечерња Архијереји са свештенством чннили у цркви полугодишњи парастос блажено-покојном Мнтрополиту «/1еонтију. Сутра дан у неђе.пу отноче света литургија под началством впсоЕ :опреосв. Митрополита Николајевића, као замјеника патријархова. Пошто су се обуклн Архијереји у најсвечаније одјејаније доведу новоизбраног Митрополита два 1>акона пред Архијереје, који су на амвону сједили и стаде изабрани Митрополит на плочу, на којој је изображен орао, те запнтан од началствујућег Архијереја: