Дабро-босански Источник

Бр. 13 п 14

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 211

подигне црква или његови нашљедници процес. Јер се могу открити дугови енископови, и зајмодавци могу искати, да се плате дугови из црквеног имања, или ако црква има дугова, могу искати, да их плате нашљедннци епископови, те ако не буде доста епископовог иметка, могу да претрпе штету и у својему имању, и на тај начин, да се изложи порузи глас епископов од стране нашљедника или цргевенијех чланова." Тако говори и Аристен тако и Валсамон, који се позива још и на грађански закон 1 ). У руској цркви владају с' ногледом на опоруку и на нашљедство свештенијех лица ови прописи : 1. Бијело духовенство, т. ј. мирско свештенство руководи се у томе опћим усгановама, које се тичу тога предмета. 2. Прости монаси, будући, да су се одрекли свијета, немају права да праве тестаменат и да нашљеђују; имање, које остане пошље њихове смрти, припада манастирској благајници 2 ). 3. Архијереји и архимандрити и остале монашке власти имају право, да праве тестаменат о својему посебном покретном иметку, осим ствари, које спадају у свештене . одежде, или накит, што се у цркви употребљује, при вршењу црквених служба, било да су их набавили сами о својему трошку; но немају по закону 3 ) права, да пошље нострига у монашки чин нашљеђују иметак, који им негсо опоруком осгави. Епископ треба дакле, да прави тестаменат чим је постављен 4 ). Свој посебни иметак може да завјешта по својој вољи. Ако се нађе тачан списак посебног иметка епископовог, то, а к о е п и с к о н и б е з т е с т а м е н т а у м р е, нашљсђују његов иметак његови рођаци; ако се пак није нашао списак посебног иметка епископовог, т. ј. ако га епископ није заиста ни правио, онда сав његов нметак припада цркви. Ово потврђује Валсамон у својему тумачењу 22. правила четвртог васељенског сабора овијем ријечима: „Ово правило говори, да се свргну клирици, који пошље смрти својега епископа разносе његов иметак ; и не само они, него и сви остали, који су обвезани, да га чувају, т. ј. митрополити и други, код којпх је умр'о епископ, Правила.: Москва 1876. 2 ) Грађански законик § 1010. и 1017. 3 ) Грађ. зак. § 1025. 4 ) Наш званични црквени зборник г Крмчија кљиге" вели: „Новопостављени еппскои, казавши за своје имање пред свјема нека занише.

који се и називљу прјшикмцилш (параламбанонтес). А признаје се, да епископ има иметак, и да може расположити шњиме, кад по апостолском правилу 40. при самој хиротонији попише свој иметак, а тако и иметак епископије; ј е р, а к о тоне учини, сав његов иметак припада цркви. Аако имасписак, каошто ј е р е ч е н о, и у м р е б е з т е с т а м е н т а, м ис л и м, д а н а ш љ е д н и ц и м а њ е г о в и м т р е б а д а б у д у п о з а к о н и м а (г р а ђ а н с к и м), његови рођаци, који се позивљуна нашљедство без тестамента и т. д 1 ). Т. А. Додатак овом цнтању. У краљевини Србији „у ручној свештеничкој књизи" на страни 153 стоји ово: „Да бп се архијерејски домови снабдјели са нужним стварима и покућанством, закључено је: да 1., дом архијерејски са земљама њему прннадлежећима остане, као присногтребивајуће добро архијерејско; 2., окрут архијерејски и јерејски да ирипадне катедралној цркви прејемнику на употреблење; 3., књиге црквене и друге да остану у двору архијерејском ради устројења архијерејске библиотеке ; 4., покућство собно да све што год к нужди п пристојном снабдјенију принадлежи, по не излишно, остане; 5., покућетва кујинског, подрумског и асталеког да остане толико, колико је нужно да би се могло дочекати у Митрополију 12. а у Епископији 6. лица; 6., једна кола са два коња. Остало све да се у новац учини и маси причисли." „А ордени и украшенија, која би који архијереј буди од којег цара или владатеља получио, по смрти Архијереја, припасти свагда имају епископији" (збор VII. стр. 143). „Завјештање пак, које имају архијереји чинити са својим имањем види уредбу државну у зборнику закона IV. стр. 22." У Цариградској цркви постоји једна уредба односно овог питања, које јс прописала патријаршија и св. Синоду Царпграду 1862. Овај пропис је штампан и гласи у наслову : „0 п ш т и у с т а в и о распоређењу црквених и народних ствари подручних Васионском престолу православних Христијана". Успоменутом пропису, поред осталога стојну 10. тачци и ово : „Архијерсји не могу имати тестамената за њихово сопствено имање, кад који *) Види : Правила : Москва 1877., ср. трул. саб. пр. 35. и ангиј. саб пр. 24. *