Дабро-босански Источник

Ср.т 216

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 13 и 14

Видовданска уси Пет-стоти пут грану јарко сунце оног великог дана, којег се десио један од највећих догађаја историјског живота српсЕгог народа. Дан — Видов-дан, виђење заносна и сиавна родољубља, велике храбрости и јуначке борбе, али и дан гадног издајства и кукавичности, тјесногруде осјет.Бивости, које навукоше ону страшну бујицу, у коју утону царска круна, моћ и слава, те пза гомила изгинулих јунака, поломл.еног убојног оружја и крвљу бораца орошеног поља, игралишта страшна окршаја: зађе сунце српске с .1ободе за густе облачине мрака и петстогодигањег робовања . . . Ко би описао осјећаје, који се порађају у срцу п души и при еамој помисли, кад се год сјети овог знаменитог дана, тужна и жалосна, поносна и славна ? ! А ко лп би тек могао ријечима вијерно излити право стање душс и срца на данагањи дан петвјековног робовања?! Пет стотина година од дана ка д је оно српска круна запливала по језеру крви српских и душманскпх бораца, кад се оно непријатељ крвавом руком маши не"само за круну, всћ и за витегаку главу човјека. који је представлагае; кад се маши — па је се и домашп! Скупо је тај плијен стао н непријатеља, јер је тек преко гомила својијех мртвијех јунака и попаданијех српскијех витезова доспјео до тог српског аманета лозе Немањића. На Косову је погинуо Лазар с одабраном војском својом и цвијетом најболнх и најчувенпјнх српских јунака; изгинули су свп, па им се и рекло: „све је свето и честито бнло и миломе Богу приступачно". Та они су се борили, онн су пзгинули „за крст часни и слободу златну", бранећи својим јуначким животом од навале душманске своју свету вјеру, милу домовину и драги народ. На Косову је пропала српска слава и слобода, а с њега је поннкло и настало доба иетвјековног робовања мраку и незнању. •* * Српско-православни народ у овом нашем граду п управном средишту поносне Босне и кргане Херцеговине, свјестан величнне и значаја овог знаменитог дана, а осјећајућп у дубини душе и срца погаљедице тог несретна догађаја: снремао се у тишини да мирно, достојно, озбиљном и скромном побожношћу проведе дан великог и значајног догађаја, који је створио епохалнп период у српској историји.

мена ј Сарајеву. И освану очекиванн дан. Све радње, трговачке и занатлијске православног грађанства бијаху затворене, а народ се сљегао у нову православну цркву, да у тихој и смјерној молитви подигне духовну задужбуну великанима косовским ; да се у скрушеној молитви помоли Богу за њихов спас и вјечан живот у блаженом царству небеске славе, и да том молитвом ода достојну пошту и своју топлу благодарност 'Богу на његовој милости, што га јс својом свемогућом мишицом чувао и заклањао, проводећи га кроз ншбе тешка искугаења, и гато га је помогао, да се одржи и очува у православној вјери, чисту и поштену народњем животу. Већина нагаег свегатенства служагае службу божију, к>1у складно одговараше младо пјевачко друштво „Слога". II да не бијагае на средини цркве поднгнутог тужног катаФалка, превучена црном тканином а урешена црним завјесама са ројтама, н да не бијаше припрем.вена подушног кољива, — опет би по неком особитом осјећају, којим те задахњивагае ток божлнствене службе, и озбиљност, гато се огледагае на липу сакупљеног народа, на први мах увидпло, да се врши спомен неког ос.обитог дана и врло важна догађаја. По свршетку службе изађе дванаест свегатеника и с нагаом старином високопреоспештенпм Босподином Мптрополптом стадоше испред катаФалка у полукруг, и отпоче опнјело за покој душа изгинулијех војникп. II свештенство и пјевачи настојаху, да се ова.ј тужан спомен изврши што величанственнје, што достојнијс. ,На парастосу је сходно његовом значају прозборио сарајевски парох и надзиратељ протопрезвитерата, часни свегатеник С. Најкановпћ овај говор : „К г к пал1лтк е 'кчн8н5 к8дп " к пракедншгк". Христољубива и драга браИо! Побожно појући у част мученика, у в ј е чн о м и а м т е њ у н е к б у д у п р а в е д н и, учи свста православна црква. А како седчнаснавршује тужних пет стотина година, од пропастп славне српеке царевине на пољу Косову, те је ово за нас Србе особпти дан н спомен, у реду јс у данагањој бесјсдп укратко навести, најприје узроке пропасти, па тек -онда ту судбоносну и веома крваву битку Срба и Азијата, иза које