Дабро-босански Источник

Бр. 13 и 14

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 217

наетале су, не само за нас, већ и за друге народе тешке пошљедице. За вријеме славне владе лозе Немањића, који су 208 година, од Дунава и Саве до Егејског и Јадранског мора, земљом српеком сретно управљали, Срби су били уједињен и снажан Славенски народ на Истоку. Но од дана смрти посљедњега Немањпћа ] 367. г. младог дара Уроша, којега убивши невјерни крал> Вукашпн, угаси ову славну династију : велпчина србске државе поче се нагло цијепати, и распадати на више мањих нејаких дијелова, јер се о њих отимаху грабљиви властници, често пута и крвећи се између себе. Овај клети раздор великаша, порушио је снагу и јединство Српскога народа, и унапријед спремио пропаст српског царства, како нам болно (у Горскоме . вијенцу) спомиње Цетињски владика: „Великаши, проклете им душе, На комаде нздробише царство". Усред таког поцијепаног стања и слабоети Српскога народа, утврде се из Азије Османлије у Једрени, па окушав се неколико пута са Србима, под царем Муратом I. с многобројном војском и ненадно упадну у Косово. Како красно описује српска народна пјесма ту силну турску војску: Покрај Даба и рјеке Ситнице, Сво Косово сила притиснула: Коњ до коња, јунак до јунака, Копл.а бојна као гора чарна, Чадорови као п сњегови, А барјаци, као и облаци. Под број, сине на теФтере кажу, У Турчина, у турскога цара Да нмаде трнста хиљад' војске!" Пред ову голему, ненрекидним ратовањем прекаљену Фанатнчну војску, нзиђе Кнез Лазар од Крушевца, са својпх до сто хиљада војника, за које нам народна пјесма каже да су били: „Све хатлије, а све токалије, Коњаници под бојним копљима". Осване тужни дан битке, 15. јуни 1389. г. У зору паде ситна кпшица. Жарко сунце кроз облаке просу благе зраке на бојне редове српскијех војника, готових или одбранити српске земље од дпвл.е навале, или изгинути за свој драгн народ, за вјеру Христову, и златну слободу. Сриједу војске покретагае славни Кнеже Лазо, десно крило Вук Бранковић, а Бошњаке

од лијева Влатко војевода. Зајечагае бојне даворије; тргоше се мачи из корица, сразише се крстови и полумјесеци; наста страшни клепет од оружја, од сабаља н копаља, од мачева и штитова, буздована и наџака, ко два мора да се запљускују. Васдан трајаше ужасна борба и метеж, погон и хрвање на смрт и живот, и би суђено Божијим попуштенијем, те Срби падоше за гријехе својих великагаа; и погибе славнп Кнез Лазар, Милош Обплић с' оба побратима, Бан Страхнња, стари Југ Богдан и лијепа кита Југовића, с многим војводама, које ће српска пјесна узносити : „Док је људи и док је Косова". Бој је бпо веома крвав и грозан: „Обадва су цара погинула, И Цар Мурат и Царе Лазаре, Од Турака нешто и остало, А од Срба и што је остало, Све рањено и искрвављено". Жалостно се сакри на западу сунце и покупи своје златне зраке за планине, па у ноћпу таму зави грозне призоре љутога мејдана, крваве воде Лаба и Ситница, цијело поље крви натопљено, и прееуто тјелееима мртвих и рањених јунака, поејечсних разбацаних глава, изгаженпх свнлених барјака, пуетијех калпака, сарука, ћулаха, штитова и комада скрханог оружја. Мало је у историјп свију времена и народа, овако велике погибије људства за један дан, као што је било о пропасти Срба на Косову, и нпкад се тешка жалост није даље разишла, као тога клетог дана и боја, иза ког су закукале тужне ма}ке и љубовце: од тихог Дунава до далека Тигра и Еуфрата. Турци су веома скупо платили Косовску иобједу, а Срби пали јуначки и славно. — Но с том пропасти још није све било изгубљено, н српеки народ мого се надати, да ће с бољом слогом и божијом помоћи излијечити дубоке ране од Косова, које нас и данас боле. Али раздор великаша, ни погаље се није утишао; неслога је међу њнма и опет владала, павеомајака; јуначки и Фанатички одушевљен непријатељ, освоји и све заостале крајево српскпјех земаља у Србпји, Босни и Херцеговини, а само оста тврда Црна гора непобједна, да се о њу ломе Азијати, као бурно море о брјегове. Посљедице пада Босне и Србије биле су кобне, не само за наш народ српски н цркву православну,