Дабро-босански Источник
8^
Бр. 16
Д.-Б. ИСТОЧНИК
Стр. 269
У посједу свом имали су ка.луђери неколпко оаза, које су обрађивали, те тпме се пздржавали, а и с.рпски ондашњи народ по некад је крадом по нешто доносио, што им је било од потребе. Од тијех оазаи данасима преко бОјутара зем.не, што оранице, што косанице, које немају својих спахија него само плаћају цару десетину. Исту земљу посједује 5 кућа кмета, Ахмет-бега Цинпћа из Бањалуке. И данас ове пећипе и окодице у којој су кадуђери становали носе име „калуђерице", а то збиља доказује, да су у њима калу^ери живили. Но још је бол>и доказ тај, што је неки Блашковић, чобанин из Крмине, прије неколико година нашао један велики дрвени крст у једној пећини, који се и данас у крминској цркви на часној трапези налази. Црква крминска далеко је од манастира 1Л4 сата. Од манастпра има један пут који и данас постоји, и тај је везао манастир са градићем, који се над ријеком Врбасом налази; а испод градића постоје и сад на обалама зидани теме.љи од каменог моста, којн је преко узине врбаске водио пут у село Крмине. Напослетку запитам Илију Видојевића, да ли по предању могу знати, ко је овај манастир сазидао'? — на што ми он одговори : да је чуо од старијих л,уди, да га је зидао отац и син. Оцу имена
није упамтио нити га знаде, а сину сигурно је нме Симеон. Због чега се збил.а може тврдити да је овај манастир Крупа задужбина првог Српског крал.а Стевана Немање у калуђерству названог Симеуна. Манастир Крупа почео се понавл>ати г. 1887.; на истим оним зидовима на којима је и прије био подигиут; но само је скраћен олтар за 5 метара мање, пошто је био дугачак 11 метара. Попријеки зидовп остали су који су и прије били, и дума је срушена, а мјесто ње подигнут је од тврдог камена торањ. Манастир Крупа биће ове године сасвим довршеп, а на велику Госпојииу освештан, За ово велико благотворно дјело има се највшпе захвалити Високој Земал>ској Влади, која је у ту цијел> даровала 3.000 Фор.; бившем митрополиту Сави Косановићу, који је даровао 100 дуката цесарских; покојном блажено-почившем Партенију Давидовићу игуману, који је даровао 100 дуката цесар; н блажено иочившем Јермонаху Исаији Костићу, који је даровао 50 дуката цесар. А тако исто хвала и осталим дарежљивим Србима добротворима, који овој стародревној светињи у помоћ притекоше. Прибележио В. К. прото.
Број 992. 0КРУЖНИЦА Свима српско-православним црквено- Митрополитска консисторија, подносе цршколским Општииама и пречасном све- квено-школске рачуне саставл>ене у гроштенству као п црквеним туторима Дабро- шима. Но почем овај новац данас овдје босанске Епархије. не постоји у промету, него се све прима Многе српско-православне црквено- и издаје у банкнотама аустријске вришколске општине, свештенство парохи- једности, то онда није правплно, да се јално и манастирске управе, са малијем рачуни црквени, манастирски и школски изузетком, као што је примјетила АЕ. подносе у оном новцу, који даттас не