Дабро-босански Источник

Стр. 282

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 17 и 18

л.удима, н то све чисто, Јасно и разговјетно, а не у чудесне п чаролтуске хаљине обучено. Не одвајајмо дијете од Бога и прпроде, јер то јс књига право и чисто написана, па још отворена. Не одвајајмо ДИЈ 'ете ни од друштва, које није развраћенпх ћуди. Водимо га у нрироду и у друштво, али пазимо да обоје позна истински, па да се не огријешп, јер природа л>уто казни, а и друштво кукољ избацује. Незналица у друштау не треба, јср „што један будала замрси, сто људи не размрси. Природа казни неумитно, а томе су болести добар свједок, јер не умијемо да чувамо прпроду свога тјела него јој радимо у пркос. — „У радише свсга впше, у штедише још и више." Шта мислите учити дијете корисном раду ? — „Ко не ради нека и не једе." Лењштина заслужује да скапа од глади за туђим плотом. Оваке људе није нико дужан да носи на леђима, а најмање народ. Ко је научен још из малсна да жпви од туђих ноката, није заслужио да свој'их има, зато му се чеето и поткрате. Учитељи овакових људп, а и днјеце већ има, шуесу заслужили ни дома да имаду, а камо ли диуеце у дому. — Почем се скрштених рука не чека да печен голуб у уста улети или да златан дукат у кссу падне, то и цио живот је само рад. По раду познајеш ко је: здрав, знан и попгген. Здравље, срећа и бољитак тече сс радом, те је родитељима света дужност поучити дијецу колико се може корисном раду; наЈ 'пре што само њима треба, па пошље цјелој кући и сваком. И мала помоћ треба. „Ни ко није тако гилне моћи да не треба и мале помоћп". Отац жсли сина, а мати ћер. А зашто је то ? Понајприје зато да их у раду одмнјени. Е, кад је тако, прегнимо још вишс, те их привикнимо, да само раде корисан рад. Ко не зна, да Ј *е син оцу замЈ 'ена ; а кћи матери десна рука у раду? ! Недајмо дј *еци прилике да се проневаљалп, да осјети сласт лењствовања! Провикнпмо их : нок се сама умију, обуку и Богу моле; нек се иривикну да се сама покрпју, устану, легну; да доФате сама себи што им треба ; да своје хал.нпе чувају и држе наредне на једном мјесту, а нс у јутру да траже једну ствар за вратима а (Наста

другу под тсреветом ; нек се навикну да се неумивена не очешљана Богу моле, или једу, или излазе на сокак. Так:о ће. се мало по мало заљубити у рад па ће с вољом издржавати све што им се заповпјсди, и што би морали родитељи сами радит. Нек се син нађе уз оца кад се какви посао ради, а ћер уз матер, нек и они што од тог учине, па нек им се н призна, нек оејете и виде ДЈ - ело рука својих. „Навикав а ј м о д и ј е т е п р е м а п у т у којим ће у животу ићи, па нсће од њега оступити п н ка д о ст а р и". — ВасиитаваЈ 'ући дијете на дому заустављајмо се код л и ј " е п и х ствари, обилазимо оно што је ружио. Ово напоменух зато што многи држе за лијепо што је у самој ствари и тптетно п ружно. „Није злато све, што се сија." „Споља „калајли" у сриједи белајли". Ето, због оваких ствари чувајмо дијсте, да баш њих не заволи као л и је и с. У томе се не смпјемо преварити, јер се можсмо пошље л.уто кајат. — Многи побркају лијепо и ружно, а особито женске. Има доста на самима њима, што. зову: лијепо, а кад овамо завириш, права — накарада. Овака накарада учини то многа љепотица прије времена нзгуби свој'у природну љеноту, па пошл,е да јој је и онака па и још гора; али, „пошље боја копљем у трње." Прпје говорашс многа: „Ружна сам, па није грјех мало се доћерат", а а сад би радо биле онако р у ж п е. Уљепшавати се по тјелу и сувишс у ношњи, право је накарађивање које дјеца не смију држат за љспоту. — Чистити себе и своје хаљине нпје накарађивање, него је накарађивање: „из џепа бити лијепа." Оваке су лијепо, али су уједно и слијепе. Така ђеца но смЈ 'еду бити ; од таке дијеце не бивају ни жсно ни људи. Многи и многа не би хтјели да им дпјеца буду као они „ фини", али ипак много хрђавога пред дијецом раде, и нијесу у стању да иобЈ 'еде евоје слабости и да обуздају своје страсти. Многи син занијот варљивом љепотом проФучка, ако је што остало бабовине, а многа „нова млада" окрене кућу тумбе прсма ономе: „ја сам тако научила док сам била још дјевојка." Ушљед оваких јадних случајева, добро се узмнмо у памет, јер модом се не кају стари грјеси. Ке се).