Дабро-босански Источник

Стр. 292

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 17 и 18

ково друго одличје и од кога је? Колико има кућа и душа у својој парохији? Има ли црква и ако има кад је саграђена, чија је задужбина и који је храм ? Ко управл>а са црквеннм имањем и како? Има ли парохијалнп дом или не н гђе станује парох у парохнјн т. ј. колико далеко стоје поједина мјеста или села од његове куће. Има ли школа, каква је и одкуда се издржава? Је ли задовол>ан

са својом парохијом односно прихода и иначе као и са парохијанима ? Има ли жену и колико дјеце ? Захтјева лн што од своје духовпе и грађанске власти ? На сва ова пнтања иека гато јасније свештеници одговоре, па те записнике чим прије пошаљнте овој Мптрополијп. .У Мостару 4. маја 1889. ЛЕ. и Митрополит Херцеговачко-захумски : Серафим Перовић.

Старнпе.

I. Пастирево плашша. Пастпрево планпна лежи пзмеђу Костајнице и Прпједора, почнњућп од Костајнице до на 3 сата близу Прпједора. Идући југу уз ту иланпну пмаде 4 сата путовати. У врх планине налази се је дан извор, који парод зове „Светињом," и ту се сваке младе недје.ве народ сакуп.ва, впђао сам да по некп пут и преко 400 душа дође, и тако увјерење имају, да ко се год те воде напије н с њом умпје, као да је Бог зна какво добро дјело учинио п грпјеха се онростио. Кад сам видио толико њихово сакупљање п тако уображење, позовем оца Илију Кецмановића из Читлука (попгго је иста „светиња" између моје и његове парохије) на млади ускрс (Томина недјел.а) и како је за вријеме буне, па и послије тај пзвор засут шумским листом, дамо очистити, те момци врстни часком и точак (жл>ебу од дрвета) направише, захитимо воде те осветпмо водицу на коју народ насрну као оно на Богојављење, заставпмо их док смо свршнли Ј? чин г к слагослокенЈА моклги' кладллл" или „источиика" ионда народ приступи водици те сваки лубећи крст буде ошкропљеп и сваки захића те лијева себи у боцу. Пошто

смо свршили обред, и сједнемо на одмор богме ко имаде у торбн н заложи се. Ја призовем неколика стара човјека и упитам их шта онн зиају о тој води ? и од куда ју држе за „светињу" ? одговорпше ми: „Овдје је рођен св. Симеун и крштеп, а у Стрпговој се је постригао", те је по томе остало село Стригова и ријека мала као Мил>ацка, која тече пз тога села дуж Пастпрева те на пола сата вшпе Костајнице утиче у Уну не губн имена „Стрпгова" дочим сви другп потоци, којп се саливају у њу, губе своја имена. У истоме селу крај те воде налази се развалина од цркве, и то мјесто народ зове „црквнном". Нпшта ми о цркви нпјесу зналп прнповнднјетн : који ли јој је био храм нити времена, кад је зидана. Зид је у земл>и и за иол метра иростор цркве је сав под землзом, а темел> сигурно је још нижи што се види по степеницама, да се силазило у њу; проба ћу доћи до темел>а ако би што нашао! — Приповједнше ми, да је ту цркву спалпо неки турчин Челебија Брк из Новога, н да је нзншао на вис од Пастпрева на половпцу пута између цркве и поменуте „светиње", опда да је гледао како гори црква, а нз ватре нешто пукне и Челебији нзбнје једно око,