Дабро-босански Источник

Бр. 17 и 18

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 279

од нас кривац пред законом божјим и пред законом људским ? Ако ми не убијамо људе као разбојници, колико ли их убијемо нашијем ријечима, нашом љутином и нашом немарношћу о њихову добру ц спасењу? Наравно, да те велике и неисказане милости Господље могу пасти л нама у дио. Господ може потоње предсмртне муке наше примијенити нам за поправку и за неки труд на путу у царство небесно, а особито онда, ка^ ми онако као и разбојник у исто се доба покајемо за гријехе своје, и с вјером примимо потоњи напутак. Али ко ће нам јамчити, да ћемо се ми патити кад почнемо мријети, и патећи се да ћемо успјсти, да се покајемо? Колпко л>уди умпрс ненадном смрћу без икакве патње! Колико пх умире без покајања и напутка! Дакле, браћо, ако ви не желпте вјечне погибије, онда се треба обазријети на сво]у душу, треба нам се побринути о својем будућем примку. Знамо, да све људе с оне стране гроба очекује једно или друго, и да средине нема; т. ј. да нас очекује: царство небесно, или пакао; вјечно уживање, или вјечне муке. Као што су два различита стања с оне стране гроба, тако су и овдје на земл>и само два пута: један је пут широк, гладак, раван, по њему је лахко ићи, и много је п_утнпка, који њим путују ; а други је пут узан, трновит и мучан. Сретан је и по сто пута сретан је онај, који пде по узаном путу, — јер он води у царство небесно. Али, како је мало онијех, који иду по овоме путу! Браћо ! Ако ми нијесмо ишли и ако не пођемо мучнијем путем, па ако умремо без икаква очишћења и покајања, шта ће >онда бити с нама? Коме ћемо притећи ? Да ли Господу ? Ама, ми га овдје нећемо да слушамо, — па не ће ни Он нас послушати онамо! Овдје је Он наш премилостив Отац, но тамо је праведни Судија. — Па ко ће нас одбранити од правосудне срдње Н>егове ? О. браћо, страшно је допасти у руке Богу живоме! Тако, браћо, брините се о спасењу, док још имате угодног времена; радите н трудите се о вашем спасењу, док је још дана; јер ће доћн ноћ, па онда нико не ће моћи радити. Хајдете, не остављајте с дана на дан, хитите у царство небесно, док се још може ићи ; али, доћи ће смрт, и тад се више не ће моћп ићи. Хитите, па маккар колико било, само хитите у царство небесно; и тад, макар и споро, ал, свакако бићете ближе к њему, као год и човјек, који некуд

иде, па ако и један корак корачи, већ је ближе к својем циљу. Ко хоће да иде за Исусом Христом, тај се може користити још и овнјем савјетима : 1. Не гледај на друге покварено људе, како они живе, и не правдај еебе њиховијем примјером; не збори онако, као што многи говоре: ТТТта ћеш де ! Не живим ја једини тако, и нпјесам ја, једини, који не испуњавам заповиједп Христових; већ, готово, сви тако раде! Али, баш, кад би ти и подисто знао, да сви они, који с тобом живе, па баш и они исти, који су дужнн бити другима углед доброчинства и побожности ; ако велим, и они не живе хришћански, — питам те: каква ли је теби од тога хасна ? Погибија њихова не ће тебе спасти. Нећете на страшном суду одбранити то, што нијеси ти сам рђаво живио на овом свијету. Па за то ннје ти стало до других: да ли они иду путем у царство, или не иду; — није твоја брига за то. Ти познај самог себе, брини се о самом себи и за оне, које ти је Бог дао, да их поучаваш. Међу тијем сваки дан можемо виђети кога да гријеши, али готово нигда не можемо виђети да се когод каје и поправља од својијех гријехова; па због тога и ми врло често можемо да се преваримо: ко од нашпјех ближњијех иде по Христову путу, а ко ли опет не иде. 2. Кад ти пођеш по овоме путу, онда ће ти се многи л>уди, а можда и твоји блпжњи, па шта више и сами твоји укућани, подсмијавити се, но ти не мој да се на то обзираш нитн да се узнемираваш. Сјетн се да су ее ругали и самом Исусу Христу, па им се Он није за то светио, него је шутио и молио се за њих; па тако се владај и ти. 3. Има много ученијех л>уди, који не држе да није то, што јест, пут у царство небесно, што им га је показао Исус Христос, па веле: и без тога се пута може стићи у царство небесно, и да тај пут није за сваког вего само за неколнцину, п друго којешта. Него, ако би се који од тијех људи сусрео с тобом, па би те сметао или одвраћао, не слушај га; па ни самог Анђела, кад бп сишао с неба и рекао ти, да не треба ићи по том путу, по којем је прошао Исус Христос, не мој га послушати. Али, немој ни да се надговараш с онима, којп те навраћају, јер су ти непријатељи; боље је да их сажаљујеш и да се за њпх Богу молиш.