Дабро-босански Источник

Стр. 320

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 19 и 20

народ морао да проиати, док је опет засијао крст православни на торњу ој Неманића задужбине, манастира Крупе. Одмах по служби божијој, која је до 1 сах. по подне трајала, посједало се за трпезу. Киша је млого покварила те ручак није испао онако, како је приређено било, и сви отмјени гости нису за једно посједали. И опет је за то лијепа кита искупила се била око Митрополита. Грађанства ]е било из свију мјеста у Крајини а власт је заступао котар. престојник за села г. Табери и комесар г. Наглић. Прву здравицу напио је г. Митрополит Цару и крал>у и његовим властима а г. предстојник Табери српскоправославном народу у Босни и Херцеговини, и његовом првосвјештенику госп. Митрополиту Николајевићу. И прота Вид је наздравио испред народа Митрополиту а г. Лазар ТриФковић је на здравицу проте Вида гостима, одздравио са захвалом г. проти Виду на његовом заузимању и пожртвовању око свете богомоље ове, јер је он ту млого допринео, да је храм и тако брзо и лијепо сазидан. Здравица је било и више, док не дође ора да се иде дома. Приход црквени је био приличан може се рећп управо одличан, јер је пало тог дана на Госпојину око 1200 Фор. Међу даровима цркви, као дар долазе на првом мјесту два сребрена чи-

рака г. Димитрије ЈеФтановнћа из Сарајева, које у име његово предсједник српске општине из Бањалуке у очи Госпојине уручио храму те су на дан посвећења олтару на часној трпези слу жили. Овом великом дароватељу општпнство је Крупе преко бањалучке општпне изјавило своју највећу благодарност, да би га свемилостиви Творац још дуго поживио као родољубивог Србина и дароватеља народу и цркви. Општинство се Крупе поноси још и својим милим гостима, као што су П. Дрл.ача, народни добротвор из Новог и наклоности свију општина крајишких, који су на Велику Госпојину послали цијеле своје одборе и прве своје грађане да нашу свечаност увеличају а нашу радост удвоструче, те им свима хвала колико на дару толпко на љубави и наклоности према задужбини Немањића и нашег мјеста. И ако су се млоги гости још 15. августа т. ј. лицем на Госпојину почелп разилазити свијета је опет било доста до под мрклу ноћ, а а г. Митрополит је и ту ноћ преноћио код Хаџи Сабитаге Ђулишилића и тек 16. Августа ујутру у 7 сахата праћен свештенством и народом а уз заук звона и пуцање прангија кренуо се натраг у Бањулуку, одакле ће на освјештање цркве у Кукуље, куда се 19. августа ујутро у 7 сахата кренуо. Вук

Свечаност освећеља нове кукуљске цркве у протопрезвитерату бос. Градишком.

Овој цркви, која је од тврдог материјала на лијепом и равном мјесту, у сред парохије кукуљске на двије днине земљишта, кога је поклонио трговац г. Дако Брајић из Б. Градишке, са благословом и дозволом Његова Високопреосвештенства Господина АЕ. и Митрополита Дабро-босанског Николајевића, — положен је темељни камен 26. Августа 1887., те је сретно за двије године заузимањем и вредноћом свештеника Којића тако брзо подигнута, и сад је најљепша црква не само у овом котару но и у околини тешко јој је равне видити. Зграда црквена рађена је по плану, дуга је 19,. широка 10, висока 6 метара, а торањ јој с крстом износи 18 метара, прозори су до 3 метра високи. Колико спољашност, толико и унутрашњост овога св. дома божијег лијепо изгледа, имајући свој лијепо

удешен иконостас са 17 велики икона. Лзепоти овога доста је допринео тамошњи трговац г. П. Буковица, који је тако даровит, да се разумије у многим рађама и пословима, као : зидарском, тишљерском, резарском, ковачком ит.д., па и саму мртву животињу зна испунити. Као такав велим много је помогао да се простор у цркви лијепо распореди и украси. На торњу је направио имитиван сат тако, да би свако реко, да је то прави црквени сат и много је још у ред довео, зато нека му је овом приликом изречена лијепа хвала и признање. У цркви постоји лијеп кор, владичански сто, и све је на своме мјесту, још само није стигло друго много веће звоно као ни све иконе које су рађене код књижаре Луке Јоцића у Н. Саду, али и то у ова неколико дана биће на своме мјесту.