Дабро-босански Источник

Бр. 23

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 361

нови дрквене општине и грађани са госп. порелшгком Тихим — који је заступао господина предстојника, који се је спремао на другу страну, да дочека високог госта Преузвишеног госп. барона Кучеру — на коњима, а неки и у колима изиђу у Подгору 2 сахата далеко од Власенице, да дочекају први пут долазећег госта и милог свог владику госп. Митрополита. Због неповољног и хладног времена, госп. Митронолит није се у путу задрнсавао, те је у подне у Власеницу стигао, у пратњи протођакона госп. Бошковића и сусретавшим га грађанима. При доласку поздрављен је Високопреосвештени Митрополит звонењем и пуцањем из прангије. Пред црквом је био подигнут велики славолук, са два споредна, окићени зеленилом, царским и народним заставама ; на великом славолуку стајао је натпис са трукованим словима у стиховима разне боје, као поздрав Његовом Високопреосвештенству ; на споредним славолуцима био је натпис: „добро дошли мили гости"! Пред славолуцима дочекали су господина Митрополита грађани, омладина народне (комуналне) основне школе са г. г. учитељима, обученим ђацнма и литијом. А на самом прагу црквеном дочекали су га свештеници и увели у цркву пјевајући тропар храма. Његово Високопреосвештенство, прегледавши цркву и олтар, кратким говором поучи народ; похвалио грађане што су својом међусобном слогом, заузећем и пожртвовањем, овако лијепу цркву у славу Божју подигли! Препоручивши им, да и у будуће напредују у благочестију хришћанском, да гаје међусебну слогу и братинску љубав као и оданост и вјерност ЕВеговом ц. к. и Апостолском Величанству Францу ЈосиФу I. и његовим постојећим земаљским властима, што снажи, крјепи, подиже и усрећава народе и државе. Затим је Његово Високопреосвештенство, у пратњи свештенства и грађана допрећено у стан, који је одма преко пута од цркве приправљен био, у кућн г. Николе Јевтића трговца. Овђе су Његово Високопреосвештенство посјетили: котарски предстојник госп. Каршњевић, госп. порезник Тихи, свештенство са стране и домаће и отмјенији грађани, којима је госп. Митрополит по подне у 2 сахата својом посјетом одвратио.

Истога дана иза подне, у 8 сахати у вече стигли су високи гости из Сарајева: преузвишени г. барон Кучера и госп. Савић. У очи празника око 5 сахати, зазвони са торња звоно, а прангпја запуца, |предказујући вријеме вечерњој служби. Вечерњу су одслужили два проте: Рогатички госп. Гаврило Косорић и мјесни госп. Тодор Голић са девет свештеника и протођаконом госп. Бошковићем. На сами празник 8. Септембра рано из јутра, зазвони звоно на цркви, а пуцање прангије отпочне, предсказујући црквену и празничну свечаност. Јутрењу одслужили су два проте са свештенством и протођаконом; у почетку је било благосиљање „петохљебија" и читања споменнка а затим редовна јутрења с полијелејом. За пјевницом су пјевали' Рељевски богослови г. г. Драгомир Остојић и СоФроније Чалмић. У 9 сахати огласи звоно са пуцњавом прангије долазак у цркву Његовог Високопреосвештенства госп. Митрополита, у пратњи свештенства уз појање празничког тропара. Затим одма настане облачење Архијереја при појању „Цар небесни", које су отпјевали милозвучним гласом поменути богослови. По том будс извршен чин водосвећења, а затим обношење око цркве св. мошти с литијом. По свршеном чину литије, настало је освећење часне трпезе, у коју су стављене св. мошти, и која је омивена благо уханом водом, по том св. миром помазана и у прописано престолно одјејање обучена, антиминс положен н са свима осталим престолним прпнадле жностима снабдјевена буде. Затим отпочне архијерејска св. Литурђија Божија. Са Његовим Високопреосвештенством служили су два проте: преч. Тодор Голић из протопрезв. Власеничког н гоеп. Гаврпло Косорић са Соколца са гаест свештенпка и протођаконом госп. Бошковићем. Протођакон изговорио је у своје вријеме на Литурђији „долгоденствије" за цара и Митрополита, које је од служећег свештенства из олтара пропраћено са „многаја л>ета," пуцмњем из прангије, салвом из пушака и звонењем са торња. Протођакон Бошковић пзговорио }е на литурђпји врло лијепу проповјед, у којој је показао значај хришћанских храмова, св. тајана и црквеног благољепија; својим умјетним говором и језгровитошћу бесједе, привукао је слушаоце, да су сваку ријеч његове проповједи, што се оно каже — прогутали. По свршетку