Дабро-босански Источник

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 11

чању дрквених историка: Сократа, Созомоаа и Гсласија кизнчког, хтједоше неки на никејском сабору 325. год. да уведу безбрачност свештенства, и да свештениди, који бијаху ожењони, престану живити са својим женама. Али је тај предлог пао ушљед енергичког протеста НаФнутпја епископа из горње Тивајиде у Египту, човјека, који је сам био неожењен и са својега примјерног владања веома уважен. Не треба тегики овај јарам наметати свему свешшенству рекао је ПаФнутије у сабору. 1 ) Гангрски сабор брањаше брак свештенства протнв кривог мишл,ења јевстатијана и пријећаше анатемом свакоме, који би осуђивао брак. 2 ) Сократ пише у првој половини петога вијека, да зна многе епископе, који су као епископи рађали дјецу са својима женама, па да ни они, који су се туђили својих жена, нијесу законом принуђени били. 3 ) При крају четвртог вијека почео је опадати број ожељенијех епископа с тога, што је придошло калуђерство, које је тада баш дало цркви најодличннје људе у особн Василија великог, Григорија богослова и Јована златоустог,- но којс је пошл.е у увијек тражило највиђеније мјесто у црквеној јерархији, Помагали су му и сами цареви и дворјани, те су многи чланови његови били сплни и разметљиви. Јустинијан је издао наредбу, да се бирају за епископе калуђери, а у крајњој тек нужди људи, који су остали без жена п дјеце.' 1 ) У VII. впјеку забранио је трулски сабор правилом 12. да жпве епископп пошље рукоположења са својијсм женама. Правилом 48. допустио је исти сабор, да се и ожењенп свештеници бпрају и постављају за епископе, али под том погодбом да жене њпхове иду у манастир. који је далеко од њих и да приме пострнг. Овијем је правилом говорп Валсамон укинута вриједност наредбе Јустинијанове, по којој нпје смио енископ имати жене ни потомства. Па и сам император Лав филозоф (886—911.) исправио је ту наредбу Јустинијанову у корист 48. правила трулског сабора. 6 )

4 ) 1 ГсМе: СопсШео^евсШећ^е ек. 2. изд. стр. 431. 2 ) пр. 1. 4. 9. 10. 14. 213 ) Истор. сокр. књ. о. 1 'л. 22. 4 ) Нов. 0. гл. 1 ; 4 гл. 5; 123. гл. 1. 5 ) При крају своје 2. новеле говори: .. М тако наша царека власт, која је од Бога, признавајући да је корисније слушати божанствене заповиједи. издаје закон, који је сагласан сњима и у њиховом смислу одређује, да ее иостав.Ђа за архијереја, који је доетојан те части, ма да има законите потомке." (види моск. правила од 1877.

Из историје и канона дознајемо, да је црква донуштала некада у неким приликама, да су и безбрачни л>уди могли бити свјетовни свештеници, пошто су се прије обвезали, да се неће никад женити. 1 ) Но оваки су примјери били врло ријетки, а по многим крајевнма није се ни знало за ту праксу нити се помишљало на ту могућност. У ерпској цркви је вјековна пракса, да се свјетовно свештенство махом жени. То би могли казати и за остале православне цркве, са малим изузетком. 2 ) Целибат или безбрачност свештенства као што је у западној, римској цркви, нема основа. У св. писму нс говори се нпгдје о целибату свештеника, а са свијем је не основана тврдња, да је безбрачни живот узвишенпји од брачнога. Неки се позиваЈу на учење апостола Павла о дјевичанству. 3 ) Али апостол Павао доказује на другим мјестнма, да се криво тумачи његово учење. Он каже, да је лажан и ђаволски^ДЈХ^који забрању је женидбу ; 4 ) он заповиједа, да епископ буде једне жене муж ; 5 ) он приппсује и себи право на женидбу; 6 ) он говори да ће се жене спаети рађањем дјеце, ако остану у вјери п љубави и у светињи с' поштењем; 7 ) сам додаје, да учење о дјевичанству није догмат т. ј. да нема за то заповиједи господње, него да је то његов личнп свјет ; 8 ) он најношље учи, да се боље женити, него ли упаљивати се. 9 ) Ако је брак божанствена уредба, онда је безбрачност нзузетак и ко има дар за то 10 ) и прими се дјевичанства, тај прима на се просту дужностп, а не неку оеобиту светињу. 11 ) Мисао о целибату поникла је најприје у Ш панији . Сабор елвирски 306. својим 33. правилом издао је први заповијест, да се они, који ступе у чпн свештеничкн, раставе 1 ) Ап. пр. 26: VI. вас. пр. 6; неок. пр. 8; анк. саб. пр. 10, 2 ) У руској цркви било је безбрачних свештеника еве до 16. вијека. Укинули су пошље ту праксу руски митрополити са оправданих разлога; а њихов су постуиак потврдили сабори : московски год. 1504; виленеки 1509. и стоглавски 1551. 1Го уредби исте цркве од год. 1869. могу бити рукоположени за свјетовне свештенике и ђаконеудовци пошље првог брака и нежењени, ако су навршили и једни и други 40 година и познати црквеној власти са својега доброг владања. 8 ) 1. Кор. 7: 38—40. # 4 ) 1. Тим. 4: 1—4. 5) 1. Тим. 3: 2. 12; Тит. 1: 6. 6 ) 1. Кор. 9: 5. ?) 1. Тим. 2: 15. « 8 )1. Кор. 7 : 25. 0) 1. Кор. 7: 9. 10 ) 1. Кор. 7: 7. и ) \\'пике : НапЛћисћ Дег сћп84Нсћеп 8Шеп1ећге. ГЈегргЈд' 1886. св. 2. стр. 402.