Дабро-босански Источник

Св. 1

в.-х. источник

Стр. 17

врсна занимања, којима су се те потребе подмирпвати могле. Тако видимо, да су се у прво вријеме бавилп таковим занимањима, која су им непосредно подмиривала њихове најнужније потребе. Земљорадња н сточарство бијаху првим људима прве привредне гране, јер отуд непосредно добиваху и храну и одјећу. Већ синови првих људи, Адама и Еве, бијаху и то Кајин земљодјелац а Авељ сточар. Но у доцнија врјемена, када се род људски намножио, те се према поднебљу, околини и т. д., и нове потребе указаше, отпочеше се појединци потпуно одавати једином подмиривању тих нових потреба. Ладно или вруће поднебље, због дивљих звјерова, опасна околина и друге неугодности, натераше људе да си праве заклоне против непогоде и дивљих звјерова, те тако постојаше разне зграде ; а да би при раду на пољу своје тјело заклонили од сунчане исеге или ладноће, отпочеше правити одјећу. Да би се дакле овим потребама доскочило одаваше се појединци искључиво оваким занимањима, тек док једни обрађиваше земљу, други гајагае стоку; дотле трећп прављаху станове, четврти одјело и т. д., те се тим начином постави темељ разним занатима, као : дрводељском кројачком, зидарском, ковачком и т. д. Овакова занимања — занати -- подмиривала су занатлијама посредним начином њихове животне потребе. Занатлије давале су готове израђене предмете земљодјелцу и сточару, а од њих су у замјену примали храну и сирови материјал, те су таким начином подмиривате опште потребе. Тим размјењивањем између тих појединих привредних грана, постави се темељ трговини. Па да би ово размјењпвање лакше од руке ишло, то се појединци одадоше посредовању између привредника, имајући отуда наравно неке користи, те тако постадоше трговци који нити су занатлије а нити земљодјелци, него јединн посредници између једних и других. Таково размјењивање земних и рукодјелних производа, правило је мјењачима потешкоћа, јер се никаквом производу није могла одредити стална права вриједност, јер није било јединице — мјерила, које би служило за одмјерење врједности појединог продукта. Да би се тој незгоди доскочило, људи у току времена измислише новац, који у прво вријеме истина није био ни по каквоћи а ни по облику нп налик на овај, којим се људи данас у промету служе, али је

ипак имао једну те исту улогу у друштвеном животу, коју данашњи новац има. Изналажењем новца многи пробитци створени су за човечанство. Ратар и сгочар, занатлија и трговац могоше лаким начином свој сувишак у новце претварати, те са истим на вријеме своје потребе подмиривати, а лакше им га бјеше и остављати, те тако и своју будућност обезбјеђавати од оскудице. Остављањем новца на страну видише се људи задуже или краће врјеме у будућности обезбјеђени, те им се усљед тога пробуди жеља за богатством; те да се тиме, кроз недогледна времена у будућности од осгсудице осигурају, онп се одаваху штедњи и раду, да би што на страну оставити могли. Тим начином новац поспјеши, пробуди и унаприједи радиност на свим пољима; све се труђаше у намјери да се обогати, и кроз то се виђаше општи напредак. Новац бјеше мамуза човјечанству, која га материјалном напретку тјераше. Но поред овог напретка, који се искључиво може приписати утицају новца на човјечанство, новац је с друге стране био узрок скоро свега зла овог свјета, извор опадања моралности и будилац страсти. Гомилањем новца будила се у људи страст за богаством, а богаство оиет вукло је за собом друге пороке и еујете. Је ли се појединац поштеним радом п штедњом обогатио, постајао је тврдица, а је ли се пак непоштеним начином обогатио, постајао је расипник. У оба случаја новац има врло ружну улогу, он тјера човјека од једне крајности до друге. Даље, новац је за човјека мамац, искушење, које га највише прилика на злочин навуче. Новац, који у малом простору преставља велико имање омаловажава поштен рад, јер се при поштеном раду мора много муке претрпити, много зноја потрошити и дуго штедити, да се мала сумица новца на страну оставити узмогне; па према овоме лако човјек подлегне томе искушењу, да кроз злочин дође до тог новца, те тиме да се сачува од дугог тјелесног напрезања. Но не само што новац наводи људе и на разна злочинства, него је он у опште и завео људство од његовог правог позива. Он је пооштрио борбу за опстанак, он је учинио да капиталиста сву своју пажњу поклања њему — новцу, — да сиромах цјео евој вјек проведе у жељи и чежњи за новцем. Новац је дакле учинио, да су људи мислећи ненрестано о њему у свакодневној борби за опстанак, за2