Дабро-босански Источник

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 3

вјенчао са Отојом тпћерком Ђорђа Вркића лз Дуваништа, и ако ови женици у сродству стоје; не обзпрући се иа окружницу коју је консисторија 29. августа 1885., број 1127., издала, и у којој је јасно из.ложено: „да се забрањује правос.давном свегатенству у Босни и Херцеговини вјенчавати српске подајнике, ако м.ладенци не могу да поднесу дотичну, полицајиом влашћу потврђену брачну дозволу надлежног свештеника у њиховој отаџбини. У опште пак никог из иноземства невјенчавати, док не донесе дозволу брачиу од својег свештеника, потврђену од политичне

власти" ; те су тога ради горе помепутп свештеницп под велику одговорпост пали. С тога. се налази ова консисторија побуђена поново упозорити свештенство, да се ове окружнице у будуће строго држи и поштује наредбе и законе пздане, и да због преступа закона не упада у велику одговорност, која са собом казну, а и губитак парохијалног благодјејања носи. Из консисторијалне сједнице. У Сарајеву, 21. децембра 1889. АЕ и Митрополит Дабро-босансгси. Ђорђе Николајевић.

Број 878./ехс/1889.

мхз.

Окружница.

Пречасном сршко-православном сввштенству и пошшованнм ожшшинама Ђогохраниме Еиархије Херцеговачко-Захумске. Света је и неодступна Наша Архипастирска дужност чес.то п непрекидно се

вама, духовна дјецо, навраћати са поукама, е да би смо кроз то Нагаим слабим силама негато допринијели вагаој земал>ској срећи п вјечном спасењу. „Проповједај слово, пастој б.лаговремено и безвремено", заповједа Нам избрани сосуд Христов св. апостол Павле. Доста је предмета о којима би смо имали проговорити с' вама; много има радње у винограду, који је насађен десницом Свевишњега, и предан на обрађивање свештено-служитељима. Али смо увјерени о једномишљењу вашем са Нама, да свима другима има предходити: чување, његовање и уздржавање наше свете прађедовске вјере тцзавославне, јер овој треба да захвалимо, што сачувасмо кроз цијелу, дугу прогалост нагау најсветије аманете, којенатп.1>едпсмо од наших старих предака: нагае дично српеко име, слатки језик п

дивне нагае српске обичаје. Света вјера нагаа, нама је таксфер најмудрији учитељ за савјесно извргаивање нагаих графанских дужности, према владаоцу, постављеним нама властима и цјелокупној домовини. Пречасно свегатенство п погатоване опгатпне! Искуство учи, да оно у чему се утврдимо у младости, то нас прати до старости, из чега произлази, да је дјетињство оно вријеме, кад треба укорјењавати у дубину меканих срца — ]}с се лахко примају — начела свете вјере. Код срећних, образованих народа у овом корисном раду најважнију улогу нма породпца; отац и мајка први су и најбољи учпте.ни вјере за своју дјецу. Него код нагаег милог нам СЈзпско -православног народа херцеговачког, гдје су јога огромном већином непросвјећени родитељи, нотребно је да се около важног посла овог по еветој