Дабро-босански Источник

Св. 1

унутраппБе ратмчрпце ослабишз моћ цчревине и убрзаше јој коначну пропаст. Послиједњег Макавејца убн злогиаснп И р о д, поријеклом Идумејац, под киме се родио Спаситељ свијета. за владе ћесара Августа, 753. го _ . по оснивању Рима. На 70. год. по Хр. дигоше се Јудејци листом противу римске стеге и насил>а, али Тит угуши устанак и разори поново Јерусалим и соломонов храм, да не осга од њега ни камен на камену. Јудејди се распу по цијелом свијету. Народ израиљски, као избрани народ Божји, коме промисао додијели особену вјерску и политичку улогу у повјести човјештва, бијаде вазда поборник и чувар једнобоштва. Вјеровање уједнога Бога бијаше најчвршћа копча што одржаваше у јетинству израиљски народ, који жив.љаше испрва пастирским, номадским животом, под патријархалном управом. Па и сви М01сијеви, тога највећег мужа у староме вијеку, вјерски, као н грађански закони, што их даде јеврејским, уједпњеним племенима, ишлп су једино на то, да вјеру ту очувају и учврсте. Начин владавине је теократски : 12 племена су у унутрашњпм својим основима једно од другог сасвим неодвиснп; али над свима влада невид.мгви цар, бог синова израил>евих, Јехова, у чије име управљаху општим народним пословпма племенске старјешине, по томе првосвештеници, па судије и напоследак цареви. Сталежа не налазимо у њих ; али посредством вјере, која прожима државни, као и породични живот, евештенству, (у левијевом племену,) и још више поглавици њиховој, моћним првосвештеницима, (свагдар пз А р о н ов о г кољена,) зајемчено је првенство у народу. Првосвештеник је чувар „ковчега свједочанства", тој општој народној светињи ; он приказује жртву у име васцијелог народа јудејског. У подржавању народне свијести а његовању просвјете

народне, за очување чисточе у вјеровању и у обрану народнијех права противу притиска окрутнијех царева, као пзасланици Јехове, — пророци уложише највише труда и радљивости. Свако племе бираше слободно судије себи, а свештеницима, као вишем суду, притицаше самоЈу сумњивпм случајевима. Судбина робова бијаде сношљива; али казнени закони њиховп бијаху превећ строги и свирјепи. Ако је домовина у оиасности била, хватао се сваки грађанин оружја. Исти дух, дух вјере, који им нрожимаше политично уређење њихово, прожимаше и књижевноет њпхову. Од свих симитских језика најпростији је и најкраћи јудејски. Ако и није богат као санскритски, у пјесничким слнкама и Фигурама никоји није богатији. Пјесншптво, повјест и Филосовија њихова, све им је у Светом Писму ; ради тога и заузима оно најодличније мјесто у броју споменпка, што нам преосташе из старог внјека. Не само, да је по томе од неоцјењиве вриједности, што нам приопштава драгоцјене податке о предиеторијском добу човјештва, већ п по томе, што савршенство тога језика. у поједпним врстама писмених састава, а посебно она оригиналност, снага и красота језика и израза у псалмовима давидовим, служи и за наших дана као врстан при]едмет проучавања. Од стварајућих умјетностн једино су у свпрци дошли до неког савршенства, коју његоваху такођер по ради и у служби вјере. Својс њиве добро обрађиваху и бијаху на гласу у пољопривреди, јер их на то упућиваше плодовитост земљпшта, али свјетска трговина им бпјаше незнатна, кад се испореди са Арапском, или још Финпћанском. Саставио својнм ученицима, Ђ. М. Бугарски.

Неколпко ријемп о свештеничком стању у Сарајевском протопрезвнтерату. У најновије доба донијели су листови зе- несоше наша браћа свештеници, не једног него мунско „Ново Време", и наш „Источник" више скоро свију крајева наше простране домовине, разноврсније чланака „0 иоболлпању свештенич- у лијепој намјери да тијем изближе упознају ког стања у Еосни и Херцеговини". То застарјело свакога кога то стање интересира, како је у пнтање покренуше на ново и на дневни ред из- I коме крају овијех земаља, н жељом да се браћа