Дабро-босански Источник

Св. 1

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 33

са истим словима као и овај први, који гдаси: „Неописаное слово отчее ис тебе Богородице описасе воспл ошчајем и оскврнши се образа древне вообразив божествењеј добротје примјеси но исповједујушће снасепије дјелом и с.ловом сије воображајем." Са дијеве стране нспод тога натписа стоји :„Примитејадите сије јест тјело моје" и т. д. са истим словима. Сад ми је парох показао стародревну пјевницу која је из тврдога дрвета начињена, сасма слична пешкуну (са чега се једе) само што је од прилике 1'30 м. висока и на истој стоји урезана сљедећа писмена и бројке од бијеле кости Л6Т0 зпи (ако би то бројало 7058, то би се могло нага^ати да је у тој години манастир саграђен био); и у тој пјевници нађем једну књигу „Октоих". Иа задњој страни те књиге стоји: Лз гр^ћшни Вожидар Еоукокик. Отечсткол! Отдиоклитие ежЕ сие кпред^еле^ <иакедонски\. Подкиго\о/исе нјсне кожствноие д'к/10, бже жела\ 0т н5н0сти /иоене и свсеко СрДЧНОК* лкжокннј 110тр8дих. Окачеже ни сна скоњио очнли да\'. ни пошч^кдех от илиниа л^оего еже л\и дал ест Еог. Дондеже придо\ на скршение сктие кннги сие реколш о\'тои\- О08 пос1ткшсткон5шчол\8 спнса\ и скрши\ скеликијел\ тр8дол\ кзападни\ страна\. Окачеже млшсе ксакол \8 пок>шчол \8 нлн чит 8 шчол\8 или ирепнсок>шчол\8. Олаките анеклните ндаксн прк8дел\о кклскнн \*кес кден с8д'ш икјеки алшн. Покеленшел! гсна Еожидара воекод^. Тр$ди\л\осе о си\- писани. Олгкрени внноце\ сшченици. Теодосие. Игенадие, пара иеклисиар\, Жонастира стго. (глки срнскаго иже сие к лшлешекн. Отечесткол\же отл\'кеста ПриеполА. Т'кл\же л\лил1осе нок>шчил\ илн чнтн>шчил\ или препис8к>шчил\. Дшче к8дет что погр'кшепо пснраклАЈте. II нас гр'кшни\, р8код"клисакши\

сие, клсткн ге анеклнете. даики 8л8чите гакоже јсраил салаал\око, клскешче клскепн. клн8шаиже ироклети. Идакси оврешчел\о клскение гсние. и того заиок'кдел\ посп^кешници к8дел\о. Олакешче Оца и Она истго д8\а, иниа и прсно на к'кки к-ккол\, алшн. Окршнсе сна книга. От кнтиа кл г кто, 3, тнс8н1чно. И. Ж В. а от рожства \ска. ТисВшча И, ФЛЗ. кр8г слнцб, 31. алонб, 61. инднктион, I. тел\елнон, 3. епа\та, 3. златоечисло, 31. Жсца, Шлиа. КЗ. & кнетшче\: Још ми је г. парох 13. Савић казивао* да је била у тој цркви још једна стара књига: „Закопик српских царева"; и та је кљига била тешка до 7. ока. За Омер пашина рата, сакупи иокојни хаџи поп Зарија Поповић свештенство, и учини савјет с њима, да, ту књигу пошал.у у Русију, бојећи се, да ју Турци не би спалили, што и учине. За кратко вријеме послије тога добију из Русије дарове: 2 евангелија, једно у срми оковано, 2 одежде и других којекаквих црквених књига, које се све и данас у манастиру налази. У овом манастиру била је још једна књига, и сада се налази у књижници српског ученог друштва у Биограду, под бројем 59, на којој на пошљедњем лиету итнне: Ош типик писа се ктј . л^кто ЗПЗ (1578) прј Лрсеннк* Јеерол\она\оу гако вмти ел\о\ј- к'торол\8 старц^ в^к окители сен, л\*ксеца Ноел\. (крја). 3. дн г к 8 Лолшнци. Друга биљешка гласи: Оја книга л\онастира О/Чгквира т. ј. Док г кннца (види Гласник ср. уч. друшт књ, 56. стр. 346). Других података нијесам могао изнаћи, по којима би се могло дозиати, кад је тај манастир саграфен, ко га је саградио или чија би то задужбина била. Засад примите -госп. уредниче толико о манастиру .Ловници, а ако што да.ве дознам о том манастиру, извјестићу Вас. Петар Радаковић. народни учитељ.