Дабро-босански Источник

Св. 1

В .-Х. источник

Стр. 35

можда од куд, да јој учини по вољи, ето ту јо одмах раздор и неслога, ето ту одмах нема онога мира, кога преблаги Господ наш Исус Христос нами препоручује. Жена не пита, или можда не ће да пита, да ли човјек има зашто набавити то и то, него она оће да има, јер то је видјела у те п у те своје друге или комшинпце. Тако је ето данас на селу, тако је и у вароши. У нас по селима било је кућа, у којима је било по 40 до 60 чељади, па опетје ту владао мир и слога, као оно да једном душом дишу. Свак се покоравао једном господару и тај господар или старјешина, што бн заповједио чељади својој, то би им било као свето ; они су то драге воље без икаква приговора извршивали. Данас два брат — два тежака тобожња, па чим се пожене, већ ложе двије ватре на једном огњишту. Уђеш ли у такву чемерну кућицу, она није ни мало налив на дом у ком разумни створови божији станују, него она више наличи на какву избу или јаму у којој дивља звјерад пландују, или на онај лички трап у ком кромгшре од мразова чувају. У таким ојађеним кућицама опет није мир, него вјечита зађевица и клање за ово и оно, и бог те пита, шта се све не море тамо виђети. Данас поштовања старијех лица нема. Помислимо само, какво бјеше некад иоштовање старијех, особито код нашега српскога народа, какав бјеше стид и срчм, какав бјеше штим и слушање ? У данашње вријеме дијете, које је истом почело говорити, одговара одмах своме оцу или мајки са оно злосретно : „не ћу" а оцеви су дотле доћерали, да их оно: „не ћу" ни мало не вријеђа ; они се том дјечињем невином „не ћу" смију и веле, да им је дијете паметно, да знаде свашта. Свака погрдна и безбожна управо безобразна ријеч у ушима родитеља данашњијех, није ружна, није гадна, није безобразна. Ето тако је са малима и нејакима, а како је са већима и одраслима ? Одрасли младићи већим су дијелом покваренији од млађијех, јер они су у више прилика дошли од онијех малијех у којима су више погрдних и развратних ријечи научити и чути могли. Ево данас младић тобожњи, па иде ли иутем, иде укочено са цигаретом у руци, па му ни брпгеша ако ко год од старијех људи покрај њега прође; а мјесто поздрава он ће се сотонски

насмијати или шпотнути са мимопролазећим и додати још по коју погрдну. А гата да. речемо о нашим женскпњама, као н. пр.: о женама, дјевојкама и дјевојчпцама ? Памтим, кад ни једна женскиња, ни младић, па било то у селу или у вароши, не би дочекали етаријега човјека еједећи. На селима бијаше обичај, да на цијели пушкомет дјевојка устане, ако чува благо, па покрај ње прође какав познат или непознат човјек. Ето тако је бнло на пољу а у кући се још већма штим познавао. Дође ли мало присгар човјек у неку приватну кућу, ту онда не би се нашло младића или жене а. некамо ли дјевојке, да би га сједећи дочекали. Данас не само да се мирскијем и старијем људима то поштовање укинуло, него оно се је укинуло и код духовних лица. Видио сам једну дјевојку тамо неђе на селу, гдје пружа своме попи руку, да се ш њим рукује, бива „помодно" или што но рекну „ала вранга" ! Е па онда, кад је ово овако са нашим сељанкама, како је онда са варошанкама ? То вам не требам ни казивати ; јер варошанке, којима се некаква рапава култура и дроњава мода у срце увукла, не само да би оно поштовање на прам старијих лица чувале, које је њихова мати, баба и прабаба као светињу држала, него што више, не би се љутиле, да и њих ко год у руку пољуби. То би њима тим више годило, јер је то мода, јер је то изображење, јер је то видјела, да и велика господа чине, која су паметнија од нас; а не знају уднпце, да кад би се п нашао когод, да пм тај „коплименат" учини, да им то не би пристојало ни слншило, и да би им могла та ласкавост више шкодити, него их узвисити међу велике госпође или госпођице. Ова сувопарна образованост није допрла до женскиња самога, него и до мушкиња нашега. Данас онај који не зна преклапати врата, као на тетицима, што но ~кажу, он је незналица, глупак. неотесан и т. д. Овака учтивост љ. м. нами не треба, јер ово је ласкава и мајмунска учтивост, наша је старинска учтивост са свим друкчија, јер она је искрена и од свега срца а није удварање нп подло пузење. Одавати поштовање ономе, коме то поштовање доликује као н. пр.: старијем и отмјенијем људима, иа и женама старијем као матерама