Дабро-босански Источник

Стр. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

пуњавалп онако као што добрпм Србпма и Хрпшћанима лпчп ? Илп да пијесмо напушташем својијех дужности прошлу годину изгубили и тим начином животу своме а можда и другима штету нанијели? Ово је с' тога нужно, што човјек из прошлости може себи изводити поуку за будућност, како бп лакше својој цијели приспјети могао. Преблаги отац небесни створио је човјека на ту цијељ, да се у овом земиом свмјету креће или дуже вријеме пробави, и да се овдје нрпправи за онај други, вјечпти живот. Ступајући у нову грађанску годину — у нову перијоду нашег земног жпвота, стоје нам овдје отворени путови и добрп и р^ави, п до нас стојп, да ли ћемо добрим путем нли рђавпм поћп; али само треба нам знати, да се р^авим путем не може нигдје лахко доспјетп, а још ман>е у .. вјечност", у небо, гдје по ријечима св. писма ншнта нечпсто п оскврњено ући не може. Па да впдпмо дакле како смо дужни у овом земаљском жнвоту владатп с.е и које су то дужностн наше што пх имамо пспуњаватп, како бп срећно цнјелп својој достпћи могли. Сваки човјек и прави Хришћанин има три главе дужноети у своме животу, а те су: л>убав према Богу, л,убав према ближњему, и .нубав према самоме себи. Бога смо дужнн впше свега .љубити и поштоватп као свемогућег створитеља, који нас је нз једине .љубави саздао, као нреблагог Оца, којп се за наше времено и вјечито благостање стара и као свемогућег Судију, коме ћемо за сва своја дјела одговарати.

Треба да се запптамо како смо ми дужности наше према Богу испуњавали? Јесмо лп у минулој годинп живот наш 1X0 Његовом закону проводили? Да ли смо име божије дОстојно славплп и поштовали, нли да га пијесмо безбожннм псовањем, узалудиом н лажном клетвом или другим неваљалим ријечнма вријеђали и бешчастили? Јесмо ли у одређене дане у св. цркву долазили, да се Богу помолимо, да му за Његова доброчннства благодаримо и да науку Нзегову слушамо? Да ли смо млафе наше свечаннм данима у цркву слали, или да нијесмо п ми с' њима заједно у нхфе.л.ие н празнпчне дане занимали се другим недозво.веним пословима, или те дане просто у залуд проводили? Јесмо ли у одређено врнјеме за грпјехове своје кајали се, исповпједалн се п прнчешћивали, или да нијесмо ове дужности хришћанске сасвнјем занемарнли? На сва ова питања по савјести својој ваља да одговоримо, па ако признамо да смо у чему били погријешили треба да се зараније поправимо. Још има времена! Друга је дужност наша: да л.убнмо ближњс своје т. ј. све л>уде без разлике као своју по Богу браћу, те да са свима у миру живпмо и кратки овај вијек у мефусобној љубави проведемо. А јесмо лп мп тако чпнили? Јесмо ли другима у нужди и потребп руку помоћп пружнли ? Илп да ннјесмо туђу нево.ву равнодушно гледали, или можда још п туђем се злу радовалп? Да ли смо туђу част и имање као своје чували, или да нијесмо кога злобно опадалп н бешчастили? Да нијесмо т)фе неправедно прнсвојили, или ма којнм начином ближњега оштетпли? Да ли смо гојили ме^усобну ,1>убав н слогу по оној нашој пзреци: „Само слога Србина спасава" ? Да ли смо се клонили раздора н опаких странака и оних убитачних ио-