Дабро-босански Источник

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 9

Апеолутно, т. ј. еа евијем су неспоеобни за рукоположење некрштени и јеретици. 1 ) Расколници т. ј. људи, који су одступили од јерархијског јединства, ал' не од оеновнпх догмата вјере, могу се примити у свештенички чин, кад поправе начин својега владања и мишљења и опет приступе к црквеном јединству. 2 ) Жене су такођер неспособне за рукоположење, у смислу ријечи апостола Павла у посланици коринтској општини. 8 ) Тако зване ђаконисе, које су биле у првашња времена, нијесу имале рукоположења, па за то су се и бројале међу свјетовњаке. 4 ) Погодбене сметње противнс су рукоиоложењу, али ако је већ извршено не укидају му свагда врпједности. Оне настају, кад ко нема одређениуех или уобичајених својства за свештенички чнн; или, кад их је ко сам направио Ћријеступом каквијем. I. У сметње, које настају ушљед одређенијех и уобичајених својстава рачунају се : 1. Незаконито лоријекло. Судећи по 33. правилу трулског сабора, није се црква освртала на поријекло човјека толико, колико на његову способност н владање. И још некп хисторијски подаци говоре против мишл.ења, да незаконита дјеца не могу примити чнна свештеничкога. Године 1195. пптао је Валсамона алекеандријски патријарх Марко II., да ли емију бити свештеници дјеца незаконита, и која су из другог брака. Валсамон је одговорио на питање н рекао, да така дјеца могу бити свештеници, ако су способна; јер код њих није крпвица, већ код њиховијех матера. При томе се позвао п на синодалну одлуку од 921., којом је изједначен други брак са првијем. Патријарх цариградскп НићиФор (806—815.) својим 8. правилом ДОПУШТТГ" да. г п цгпттп ^ ГТо.ап-јКПТТТ љуДИ 113 другог, па п из трећег брака. 5 ) 2. Нег)остатак у узрасту. Довољан узраст и развитак чини, да је човјек сталнији у вјери и да пма јачу и бол,у умну и моралну снагу. С тога су већ у почетку 4. вијека бнле одређене године узраста за поједине чланове црквене јсрархије. Полуђакон је требао 20 година, ђакоп 4 ) Ап. пр. 68; I. вас. саб. пр. 19. 3 ) Карт. саб. пр. 68. 3 ) 1. Кор. 14: 34. 4 ) 1. вас. пр. 19; Зонар. туи. у моск. прав. 1877; Не1'е1е: СопсПеп|Јелс1псћ1е св. 1. изд. 2. стр. 430. 5 ) Вг. Ј. 2ћ18ћтап: ТЗак Ећегесћ! Дег опеп^аНзсћеи К;гсће стр. 703.

25, ирезвитер 30. х ) Но владика је могао ио правилу 31. картагинског сабора, да и не пази на те године, кад је потреба цркве изпскавала. Године, које су требале за епископа, нијесу у црквеннм правилима изречно назначене. Судећи по разлпци горњих бројева, требао би епископски кандидат 35 година. Апостолске установе одређују 50, а цар Јустинијан 35 или најмање 30. Било их је, који су и у млађим годинама постали епископпма. 2 ) 3. Физички недостааци. И ако православна црква гледа највише на унутрашње савршенство човјечје и учи, да не погани човјека тјелесна мана већ душевна, 3 ) ипак њезина практичка потреба иште, да је свештенпк потпуно здрав човјек, слободан од сваког тјелесног недостатка, који би му могао сметати кад свршпв!а разне свештене радње, и који би му рушио углед пред својим и пред страним свијетом. Правила не допуштају никако, да се рукополаже глуви, нијеми, слијепи и бјесомучни. 4 ) Евнуси могу бити рукоположенп, ако су без своје крпвпце пострадали, а иначе су достојнн ; но ако су ( сами себе и од своје добре вол.е обевнажили, не . могу ступити у клир, јер су самоубице и непрнјатељи божјега створа. 5 ) 4. Недостаци у вјери. По гласу св. пнсма и црквеннх правила треба свештеник да има тврду вјеру и чисту савјест, јер није право, да буде учитељем другијех, који није сам испитан у вјерп и поштењу. 6 ) Стога неофити т. ј. новокрштени не могу бити одмах рукоположени, да се неби надули каже апостол, и пали у суд и мрежу ђаволску. 7 ) Исто тако клиници т ј. којн су крштени у болести и полијевањем 8 ). а. Недостаци умних својстава. Црква иште од свештеничког кандидата, да има готов и сиособан дух ; 9 ) да је снажан у проповнједи Ј ) Трулхжог или VI. вас саб. пр. 14. 15; халкид. или IV. вас, саб. пр. 15; неок. пр. 11. 2 ) На пр. Тимотије епископ еФески и Дамас еи. од Магнезије; првога назива ап. Павао мдадићем (1. Тим. 4 : 12.), а другога Игњатије богоносац ( у посл. к Магнесцима). Млади су постали епископима: Григорије чудотворац, Атанасије велики, Елевтерије енископ илирски (од 20 г). 3 ј Ап. пр. 77. 4 ) Ап. пр. 78. 79. 5 ) Ап. пр. 21. 22. 23. I. вас. пр. 1. 6 ) Ап. пр. 807 ) 1. Тим. 3: 6. 10; I. вас. пр. 2; лаод. саб. ир. 3. 8 ) Неок. саб пр. 12. — Име клиник долази од грчке ријечи клини т. ј. постеља, и постало је отуда, што су се ти обично крштавали на постељи, јер нијесу могли устати. да буду погружени у воду. 9 ) VII. вас. саб. пр. 2; ТеоФ. алекс. пр. 7.