Дабро-босански Источник

Стр. 50

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

Духовна власт одавна је почела радити на поправци и побољшању свештеничког стања; али мало се за то хаје. Многима се дава награда и припомоћ, али то не ће да се призна. — Консисторија учинила је са своје стране предлог, али некима није повољан; а ко ће свијету угодити '? па баш и да јест, зар свештенству не може шкодити, кад се с мјеродавне стране може човјек бојати приговора, да свештенство не заслужује боље? ; а истину рећи, има да се и народ против појединих свештеника основано и жали и тужи. Истина је, да је у овом добу положај нашег свештенства са сваке стране врдо тежак и мучан; јер некоме може загорчати дане пакост н мржња људска; али кад знамо како стоји свештенство, и да је подложно огромној одговорности : према Богу и Цркви православној , одговорности према владаоцу и грађанској власти, а порзд тога да се сваком парохијанину, и чељадету, задово.вена дати има, шта друго, пита се, и преостаје свештенику, него трудити се свом снагом, да се тако разноврсној дужности што боље одговори, те одбије случајне и.ли намјерне насртаје, с којнма се циља, да се свештенички углед пред свијетом омаловажи! Ето, то даде повода, те се овијем наређује протопрезвитерима и надзиратељима, да своје подручно свехнтенство чим прије сазову, и свима гори наведено предоче. Усљед чега се свакоме најозбњљније препоручује, да се сваки својој свештеничкој дужности потпуно ода, и најсавјесније одазива, клонећи се свега и свачега, што би кога могло у бијед}- довести, а достојанство српско-православног

свегптеника — окаљати. А то је могућно постићи само разумним поступањем, и врло обазривим обхођењем у данашњим приликама, кад је свак упро очи на рад и понашање свештеника, п кад ничији и најмањи преступ не може олатсо проћи. А да свештенство у својој задаћи сигурније и темељитије становиште заузимало буде, и да корача правцем, који ни једног свештеника не ће довести до неприлике нп у којем погледу, овим се налаже, да се држе свештеничке свједнице барем тромјесечне,*) у свима протопрезвитератима ове Епархије, и да се заведу и започну и ондје, гдје до сад нијесу држане ; јер у сједницама, међусобним обавјештајем о дневним приликама и потребама, као и говорима, и читањем саборских правила и наредаба, — усавршење се постизава. — Та виноград Господњи обрађујмо сви уједно, ревно, и не дајмо да се запарложи ! Вели се, да „у сваком житу кукол.а има", али свештенство мора бити чисто; то сјеме мора да је као злато. — Имај вазда у памети, свештениче, да је промисао Бишњега, изабрао те између многих, и поставио међу л>удима на најодличније мјесто, да проповиједаш и учиш свијет вјечној истини Христове науке, и приводиш га к Богу ; па не ће бити узрока ни да на земљи сркнеш горке жучи — казне ; не дај, дакле, да се због твоје слабости, и мана људских, застиди Српско-православна Црква, Српски Иарод. Из АЕ. Митрополптске консисторије, У Сарајеву, 23. октобра 1889. АЕ и Митрополит Дабро-босански: Ђорђе Николајевић. *) Но већином еви су протонрез. уреди усвојили да се држе двомјесечне, а неки и сваког мјесеца.