Дабро-босански Источник
Св. 2
Б .-Х. ИСТОЧНИК
Стр. 51
Број 962. екс 1889. Окружница. Пречасном срттско-тгравославном свештенству Херцеговачке Захумске Еиархије.
У савезу Наше окружнице од 8. јануара 1889., број 28, доставља се до знања свему Нашем, пречасном свештенству, да ће од ндуће године почети излазити црквени лист, „Источник" у мјесечним свескама (броширап) од 2% табака досадашње величине, са годишњомцијеном од 4 Форинта а. вр., а нод насловом, „Босанско-Херцеговачки Источник". Да би овај лист могао према своме програму успјешно напредовати и благотворно дје.довати давајући нашем неуком : — у већини — свештенству најнужнијег знања и показујући му правац, кога ће се држати у вршењу својих тешких
свештеничких дужности,
као
први
и
наЈпозваниЈи чувари светиње и чистоте наше св. православне вјере и њезиних установа, а његовати и развијати чувства миле српске народности ; да би му се
дакле заЈамчио и даљи његов опстанак : потребна му Ј *е како морална тако и материјална потпора у ирвом реду свега Нашег српско-православног свештенсва, — коме је овај лист и намијењен. Зато 13ам свима, пречаснисвештеници, наЈ - топлије препоручуЈ *емо : да се сваки преко дотичног проте или надзирател.а претплатите на овај духовни лист. Претплату треба уредно и на вријеме слатн уредништву листа. Уједно препоручујемо нашем млађем свештенству, и свима који су вЈ *ештији перу, нека се потруде и по који прилог или чланак ма у ком виду, било црквеноморалног садржаја, или дописа, старина и т. д. у лист дописују. У Мостару, 28. децембра 1889. А. Е. и Митрополит херцеговачко-захумскп : Серафим.
Број 34. ех 1890. мхз. Окружница. Пречасном свештенсшву и српс/со-ттравославним отитинам Наше Ђогом храннме ХерцеговачкоЗахумске Еиархије. Љубљена паство!
Благодат вам и мир од Бога Оца нашего и Господа Исуса Христа да умножитсЈ *а. (Кор. II. 1, 2). Најпријатнија и најп.теменитија дужност л,удска је та : да се с благодариошћу сЈ *ећамо својих учител>&, који су нам отварали врата духовнога живота, знањем и науком просвјетл.авали наш разум, и мудрим поукама за живот развијали у нама умну снагу и будили у срцу племенита чувства, а примјером свога врлога живота оштрили нашу моралну
страну, у то) лиЈепоЈ намЈери : да у нама развију човјека — корисна члана државе и л>удског друштва. А колико ли смо тек обвезани светом успоменом и благодарношћу спрам онијех великијех учител>а читавијех народа, који су све дане свога живота проживЈ *ели у славу Божију, проповЈ *едајући ријечима Слово Божије, учећи народ познавати, поштовати и л.убити Творца васионе, Љегова божанска дјела и Нзегове свете заповиједи, а својим светим дјелима претходећи примјером узвигаеиог хришћанског моралаи човјечанских 1*