Дабро-босански Источник

Стр. 70

В.-Х. ИСТОЧНИК

Св 2

Три б< I. 0 МИру. Браћо ! — Да би могао владати мир, на иредак и срећа у евакој кући и породици, врло је нотребно, да буде у свакој задрузи по један старјешина, који ће кућом управл.ати и добар ред у њој уздржаватп. Да би сви заповиједали и господарили, не бн могло горег пакла п зла бити, за то Бог заповиједа, да законпте старјешине морају кућом управљати, које би имали сви млађи слушати и покоравати им се. Не треба да кућом влада онај, који није за то позван; не треба господарити велим, оном, који само хоће да заповиједа, а осталн да га само слушају. Не, то је грјешно; него добар кућнн домаћпн треба да зна, како ће се управљати на спрам својих млађих, а особпто на спрам слугу, које под најам узима. Ја ћу вам овдје данас изложити неке дужностн, које се односе на кућу старјешине п све млађе. Прије свега треба пажљивим бити при пзбору елуга, не само да овп буду ваљани и окретни, него још да су добре нарави и да су богобојазљиви; јер ко Богу није вијеран, тај доиста нп л.удима не ће вијеран бити. На против врло зло морају проћи они господари, који држе непобожне слуге. Зато и опет велим, пазите на избор слугу ! Сад пошто добра, ваљана п побожна слугу нађеш, прва ти је дужност, да с њнме љубазно и човјечно поступаш; јер п ако су слуге сиромашнп, н опет нред Богом смо свп равни сви смо дјеца и елуге Божије, од једне земље и од једног кроја створени, и као што нас св. ппсмо учи, дужни сио с њима као с браћом поступати. Но чине лн тако гоеподари н господарпце? Заиста не чине. Тако немилостиво многи с њима поступају, као да су онп нешто друго, а не створови Божији као и ми. И за најмању, често и не'оте учињену погрјешку вичу на њих и грде пх горе него ли скотове. Та зашто тако с њима поступате, кад су они наша браћа ? —- за нас раде н послужују нас. Требали бн промислнти, да би Бог могао лако њих мјесто слугама, госнодарима одредити, а господаре н.

сједе.*) пр. за слугс проврћи, па онда, нека иромислс господари, били њима драго било, ако би со с њима тако осорно ноступало ? Но ако би слуга у чему год погријешио, треба га благим ријечима исправити, а не љутином и бјеснилом! На своје слуге не наваљујте велику и тешку радњу, да им не малакше снага ; јер су и они од крви и меса, а нс од камена и чслика. Не заповиједајте да вам слуга дан-ноћ ради; јер и њему треба одмора. Нс дајите слугама одједном по стотину некаквијех послова, па да све мора одма урадити; јер нема слуга по сто очију, руку, ногу, него све ио двоје, као и мн. Будите дакле душсвни господари. Нска слуга истина ради; али нека сс и одмори. Је ли вам најамник болестан, то га не гоните тада на рад, него се старајте, да што прије оздрави. Даље, господари треба да испуне, што слугама обећају, т. ј., да им поштено п на вријеме издају плату и рану. Има таквијех господара, којп би хтјели, да им слуге што но ријеч о арији живе и да не једу ; а је ли могуће питам, не једући радити ? Онда ћете их научити, да вас краду, јер треба јести, ако се хоће живити. Слугама треба даље уговоренн најам на вријсме давати. Тешко онима, којн закидају плату најамничку ! ; јер ево шта св. писмо о томе вели „то је, као кад ко крв туђу пролије"! Не треба најам ни одлагати, као што то неки чине, који најмпвши слугу илн наднпчара, па кад дође врпјеме исплаћивања, а он онда затеже и замрсује и често у мјесто плате дају слугама хаљине или друго што, и то по неправедну цијену, Ево како страшно Бог за то примјети: „Плата слугама, који вам раде, неплаћена, вапије и долази у уши самога Саваота" ' Најглавније старање господара јесте то, да ми слуге живе као правп хришћани. Оне старјешине, којима није стало, ако су им слуге гријеху наклоњене и ако вријеђају Бога, него би само хтјели, да их слуге добро служе, ти су онда горн од сваког невјерника. Ради тога дужност је млађе учити : да се Богу моле, да нду марљиво у цркву н да се у вријеме поста прпчешћују исповједајући се. Јест, каза ће

*) Ове све три бесједе говорио је потниеани у парохији Бнбићкој — Главачкој црквп I. 187о. год., II. 1870. г. а III. 1877. г. Да сам са овакима и подобним говорима успјеха имати могао, о томе ће знати казати само онај народ, на кога су ријечи моје управл>ене биле. С. Д.