Дабро-босански Источник

Св. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 71

неки, ја нијесам погодио момка да иде у дркву, иего нека ме служи. Но зар зато, што се у тебе погодио, да заборави дужност правог хришћанина н да се Богу не моли ?! Госиодари треба да мотре на владање својих слугу, па ако примијете на њима што год рђаво, да их укоре и исправе. Сваког господара дужност је иазити на слуге исто, као и на дјецу своју. Најзад не ће-ли слуга да те слуша, отпусти га нека иде, а ти себи тражи бол,ег и пристојнијег. — На завршетку рећи ћу још и то, сваки је старјешина рад, да му је кућа мирна, срећна и напредна, за то нека поступа овако, како што сам већ и напоменуо и, онда ће тск моћн се назвати правн старјешина и господар. — Амин. II. 0 нротнвностп. Браћо! — Као год што једна трска, која у њиви или ливади стоји и свакој мањој ваздушњој струји подлијеже н на сваку страну повија се; исто тако и ми л>уди велико ћемо добро и лијеп корак к напређењу учинити, ако се будемо управ.љали и владали по духу онога времена, у коме жнвимо, друкчнје радећи никад не ћемо успјети — нити ћемо до циља и савршенссти доћи. У колико је мени познато, многи од вас на то не пази и шта впшс противи се многом којечему данашњем. Тијем хоћу да ракнем то, да многи све данашње сматра за неку новбст и кажу, да нити ваља данашње што у евпјету поетоји, шта више, да ни људи нијесу добри као до сад. Ја ћу бити слободан на та ваша неразложна разлагања у неколико ријечн одговорити. Молим послушајте ме ! 1. П1то многи казују за неко старо вријеме н што за њим уздишу, одговарам, да је данас најетарије врнјемо као што свака ствар што је старија, ако дул.е тра,је. Дал.е, вријеме не шкодн никоме ништа, те немате разлога, што се на њега тужнте. 2. П1то многи, а особито наш прости тежачки свијет казује, да је прнје и Бог више и боље давао, и на то ћу вам одговоритн, па немојте за то никога кривити. Онда, када вам је н. пр. жнто бол.е ра ђало, кажем да су ваши стари претцн ваљаннји били и впше су радили, па нм је п Бог боље давао. Осим тога, нашп стари очеви и дједови не трошише толико на отровна ппћа, која тијело слабе, а како рекох радише више и боље. Уз то у претпрошла времена н л>удске потребе

браћо, биле су мање, па их је било лакше подмирити. Дал,е, наши стари не знадоше за луксуз, не кушаше у оволикој количини кафу, дуван п слаткише; а данас и мала дјеца срчу кафу и цуше дуван носећи цигаре у рукама јавно и не стидећи се ни старијих људи. При свему томе, сјетите се браћо, колико ће код вас земл>е необрађене сваке године остатн. Да ви знате, како један азијатски народ у Кинејској своју земл>у марљиво обрађују. Тамо ни један комадић не остаје за пријелог, него се по у 7 жетпма низ стрмени и камење пуштају и оно што је необдјелано засију, па њима и данас Бог даје као и прије. 3. Од вас браћо многи претреса туђе радње и дјела као и данашње ученпје људе ; али браћо ни то није право. Онај паук што је и како је своју мрежу још прнје Христа плео, тако исто и ништа бол>е и данас је уради, без да је у чему дотјерао или усавршио. Мп пак л>уди нијесмо такн, јер при самом почетку не имадосмо ни куће ни ватре, ни одјеће ни обуће, ни заната ни вјештина; једном ријечи човјек је био неук п скоро животнњама раван. Мало по мало људи се дпзаше и напредоваше изналазећи ово или оно и данас ето толико дотјераше, да науком чуда стварају. Животиња пак каква долази на овај свијет, тако је и неетаје; а човјек временом се развија. — Већина браћо вас држите се и сад старога н многи хоће да кажу, да данашње ништа не ваља. Но ја ћу вам рећи да ни сгаро није све добро, као што и у новоме има излишнога. Ради тога требало би од старога нешто напустити, па од новнјег неку част дометнути, као што је добро и новоме старога придати, и онда тек било би бар у неколико боље, и тако треба чинити, ако хоћемо да се икад просвећени људи назовемо. Вама је браћо свима мило кад су вам свештеник и учитељ паметни л>уди, па нашто вам ти л>уди, ако се не ћете на њих угледати. Ако се каква проповијед у цркви или ма гдје говори, ви неки одма велите да и ви то знате нли, да ми то ради користи неке чпнимо за себе, и т. д. Не замјерите браћо, што вам и зато морам рећи да немате права. Ви радо другога претресате, ако га, т. ј. по вашему суђењу, при некој погрјешци видите, за то ни воше зле стране не треба тајити. Пзмеђу осталога ружнијега што се на вама примјетитп да, стоји и та мана н иогрјешка, што ви браћо многи главе бријете.