Дабро-босански Источник

Св. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 91

Богојављенска свечаност у Мостару. Познато је, да је свуда у васколиком православном свијету од евију светковина Богојављенска свечаност највеличанственпја. Па и код нас је овђе ова свечаност јучер сјајно и у најбољем реду извршена. Вријеме је било лијепо и угодно да је више личнло на љето но на зпму. У цркви се почела јутрења рано, те је и литургија бпла свршена до 7 1 з сати. У црквн је било српског свијета и сувише, па није Фалпло нп браће друге вјере, јер и они бнјаху дошлп, да се науживају гледањем наших красних обреда и церемонија. Свечану је литургију одслужио преосвећени госп. митрополит СераФни са мјеснпм свештенством, а на литургијп је пјевало сриско нјевачко друштво „Гусле" под управом врлог коровође г. Младена Бошњаковпћа. Служење архијерејско, дивнп православнп обреди, МЈглозвучно појање пјевачког друштва, све је то пријатно потресало сваку душу у цркви и покретало на праву побожноот. При оваковој рајској красоти чпја се српека душа не бп загрнјала мнлпном и радошћу; чије се срце ма и најтврђе било не бп тада растворило иомпшљајући на добродјетел.и ; који ли се Србин при оваковој блаженој тпшини није мпслима узнио у највише регионе упирући сузним очима иогледе своје и очекујући еда ће му један пут снјнути зрачак наде; најпошље који лп се Србпн нпје тада сјетио многпх претрпл.ених биједа и невоља, зала н несрећа. што нас вјековима учнше: „да је Србину у трпљењу спас?" При крају литургије бпјаше дошла и пред црквом се упарадпла једна чета војника еа војничком музнком. У пркви пак бијаше заступљен цвпјет војннчких и грађанеких власти. Кад се лнтургија свршила брујање звона са саборне пркве и пуцњава топова са бедемч од „сараја" огласнше полазак литије, која се уз свпрање музике п пјевање пјевачког друштва у лијепом реду упутила из цркве на нови мост радп водоосвећења. У литији на првом реду бијаше крст еа црквеним, српекпм и цар^гим барјацима; за овима је ишла школека младеж српских мушкнх и женских школа и трговачке школе ; за њима музика и чета војника; пза војнпштва ђеца са чпрацпма и рпппдама; па онда свештенство са митрополптом, који је у једној руци ноеио крет, а у другој жезал ; за светтенством ишлп су бригадир генерал Фукс п генерал

Војновић са окружним предетојннком бароном Бснком, а за овима осгали ОФицири и чиновници еа мНогијем народом. Литија је кренула низ „суводолину," па „главном улицом" и кроз „средњу улицу" према Неретви на „мост Фрање ЈосиФа I." На сред моста освећена је водица уз одговарање пјевачког друштва. За вријеме водосвећења почасна војннчка чета пуцала је неколико пута, а за њом еу топовп непреетано грувалп. По освећењу водице литнја се вратила „средњом улицом" п свратила се пред зграду окружне области, гдје ]е застала. Ту се изговорнла „јектенија" п отпјевала царска химна, иа ее одатле литија упутила „главном улицом." На нзмаку „главне улице" како се скреће уз „'суводолину,, оставпше лптију сва гоепода официри и чпновннци н ту се иреоевећенн г. митронолит с' њима опростио захваливши им на почасти, којом су увеличали ову црквену-народну свечаност. Одатле литија пође уз „суводолнну" новој цркви пред којом је г. мнтрополпт благословио војнике п сав присутнп народ, и с' тијем се заврши ова красна евечаност. Нек нам се не замјери имали би прпмјетити, да бп лнтија још сјајније нзгледала, да је она касније а не онако рано кренула н да је гоеп. митрополит ишао под „небом" као што је то свуђе обичај; нашу општину не би много етало, кад бн небо набавила а оно бн у овакој свечаности био зачин. Још нам је у очи пало свраћање п заостајање литије на путу пред зградом окружне области, јер нам то некако налпчи на оно застајање римо-католичке процееије на „Брашанчево." Напошљетку чинн нам се, да би приличније бпло, да литију при повратку допрате ева господа офнцири чиноввицн управо до цркве, а да је ие оетављају екоро на по пута. — Овако вам ми ове године проведосмо богојаЕљенску евечаност, а дај Боже да је скорим у ерпској заједницн још достојније п свачаније прославимо! Мостар , 7. I. 1890. П. П. ђ. Циркулари (окружиице). Правоелвна духовна власт у сусједној нам краљевини Србији издала је на подручно цјелокупно евештенство окружнице иижег садржаја, које смо по важости својој извадили из „Хришћанског весннка" и овдје их ■ доносимо: Прва окружница од 20 12 1889 број I 19б(Ј гласи: „Нз римске католичке цркве пре-