Дабро-босански Источник

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. Ј 09

човјек постаје неспособан за одијељено мишлење, ;за научно испитивање, за филозофско иосматрање, кад м.у дух болује, опада, — тада разум постаје без снаге, тада слаби човјек осјећа у себи неопходну потребу у најближем и очевидном откривењу, које би пружило свјетлост његову уму, успокојењс — умирење — срцу, и снагу цијелом његовом дјеловању. И у опште човјеку на путу живота нуждан је несумњиви свједок за његову вјеру, вијерни јамац за његову надежду, и пооштравајући учитељ за љубав, нуждан му је вијеран руководител, на путу к вишему његовому позиву, који он, будући оставл>ен самому себи, често губи из вида, н губн се. 3. МогуЋе је са стране саиих истина. Откривење је дужно у себи садржавати истине, од части постижне разумом, од части непостижне илн тајне. Немогућност са стране истина Откривења била би тада, кад би оне биле бескорисне или сувишне. Но а) Откривење и тада би било за нас врло великим доброчинством, кад нам и не би саопштавало ничега до ли то, што је могуће разумом постићи како с тога, што ми кроз Откривење брже и вјерније долазимо до познања истине, тако особито и стога, што разумно наше познање добива од њега утврђење и силу. б) Што се тиче тајни; то премда су оне и непостижне нашем разуму, нису оне једна збпрка ријечи, која нема смисла, јер у таквом случају биле би оне савршено безкорисне — дакле немогуће. Под тајнама разумијевамо мн високе истине, које, будући се вјером примају, могу имати благотворни уплив на наравственост. На примјер, ваплоћење Спна Божијег је тајна највпша, над разумом не само човјечијим но и анђелским; не гледећп уједно на то, какво нзобиље високих чувстава рађа она у побожном срцу, свједочећи о бескрајној л.убави Божијој, и у једно какву она храну доноси уму побожно — мислећему (сл1Иренод!бдрствнмцелиј-) I 1 ) Па ако је Откривење неопходно за човјека, то је он дужан жељети и молити га у Бога. А ако је оно већ дано роду човјечијему, то га је свако д;ужан с благодарношћу к Богу примати. Но да не би умјесто истпнитог Откривења при*) Неки говоре : „Примати тајне као ствари уму непостижне, значи: одрећи се права свога ума и вјеровати слијепо, — што је пагубно и са достојанством човјека несагласно." А ми одговарамо: ко истинито вјерује не вјерује без основа, вјерује не просго тајнама, но оному, ко их објављује, — и зна зашто вјерује.

мили лажно, измигаљено, дужни смо се зато руководити неким правилима, ио којима би могли разликовати истинито од лажнога, те онда Откривена Релиђија мора имати биљеге своје Божанствености. 0 биљезима Божаиственога Откривења. Биљези Божанственога Откривења могу бити а) унутрашњи, који се закључују у самом садржају Откривења и б) спољашњи у проповједнпка Откривења. Унутрашњи биљези Божанственога Откривења-. 1. Откривење не смије у себи садржавати ништа противна здравому разуму, или ономучењу, које нам Бог даје кроз разум. Јер Откривење, које садржи у себн ма што противна разуму, не може происходити од Бога стога, што Бог не може протусловити Самому Себи, и не може га ни човјек примити ради тога, што се он не може одрећи основних начела истине, положених у његовој природи. Усљед тога не може се сматрати Откривеном Релиђијом она, која протуслови и с т и н и, и преподаје лажне појмове о Богу, и наравственостн, или на мјесто наравствености поставља пусте (празне) церемоније, које немају никаква одношаја к наравственом, духовном животу. Но при том ваља се особито чувати тога, да се не би предрасуде. утврђене временом признале за истине разума, 1 ) или мнима протусловља сматрала за истинита, и да се не би оно, што је сврх разума, сматрало противним разуму, те се тако искључиле из Откривења многе високе истине, које се разумом постићи не могу. 2. Откривење мора у себи садржавати истине, радп достижења човјечијега позива неопходне, или врло корисне, и прије, барем одчасти н е п о з н а т е. Откривење мора у себи садржавати а) истине за нас неопходне, или особито корисне стога, што оно не може бити дано без ма какве важне цијел.и, и по томе истине, које се закључују у њему, морају бити неопходне и благотворне за нас, и б) истине ; барем, одчасти непознате стога, што се Откривење даје на помоћ људима, и дакле морају садржавати у себи истине њима и неиознате. У самом појму Откривења већ је закључено да је оно дужно садржавати у себи истине, којих ') Цицерон говори: 1га уашв Јтћштиг еггогЉиз, и{ уегказ е4 орттт сопНппа4ае па1ига јрва сеЗа4-. (1л1>, III. Тиве. (Јиаеа!).