Дабро-босански Источник

Ст|). 118

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Сн. .')

Ирода, којп се ]>л гају истшш, п који перу руке V 1фШ1 пргшедника! Но браћо ! Има .ш још мефу нама вјериих п храорих Јована, којн бп нршшли боЈканствено успновлење са крста? Има лп још Ј оспф А , п Никодима, који су се одважи.ш да иду код Нплата, и да моле за тје.ло Христово? Има лп још Саломија и Магдалина да х гл јл" прву вијесг о васкресењл г . Господ, по свједоџби пса.1моијевца: до^е (снпсходећи) с неба некакакав да впдн спнове л>\ дске, да лн има кога год који би схваћао Бога. II није видио никога : сви су се склоипли, н остали су недпр1[\"гп; нема ииког ко би чпнио добро —- нема никог оспм једиога (нсал. 13. 2.) Сад, браћо! да бп се боље видјео Господ, Он сгфе с неба, не ради славе, него са крста јавп се из гроба; не снлази сад да гледа синове благодати своје. Ако пма кога којн разумнје еплу смрти Љегове. тај ће заједно са Нлше да се жртвује духом. А шта Тп впдпш Госиоде, сад мсфу нама? Впдиш лп нешто веће, впдиш ли нешто бол.е него што је прије бпло? Тп видмш многобројна клањања, ч\ г јеш многобројне хвале, алн Ти си видно н на Голготп махање главом, и од чиновнпка и Пплата Тп си чуо: радуј се царе јудејски! Видиш ли у очима неколицинс с\ зе; чујеш лн нз \'ста неколицпие узднсаје, алп п са Голготе су се многп враћали тук)-ћи се у прси, п не гледећи на то, Тноја су прса остала на крсту да буду ]>ањена копл>ем. Не браћо! то нпје нулсно Господ\ г н Спасу нашем; Он нпје благоволно да нам се јави као раснет на крсту — у гробу, радн пок-лоиа н ради славе, па мака]> та слава иајусрднија бпла; инје благоволно ради суза, па макар те сузе биле и најгорчије. Код сзвога гроба има

да буде нешто вшне, овде је с\ д свијетл - , суд иашнм мнслпма, наравнма и радонпма. Овдје сада треба ,\а се прегледа ]>ачун Господа]>а са робовима, Спаса са душама, које су искупљене Шеговом крвл>л*. Одите говори нам Он нреко пророка: Одите да се прорачунамо (испнтамо)! Погледајте шта сам ја урадпо за вас! Код мене је бпла ваша глава, и она је л' трновом вијенцу. Код мене су бплеваше руке п иоге, и оне су п])ободене. Код мене је бпло ваше срце, и оно је прободено копљем за вас. Код меие је било ваше тпјело и крв, и ја сам је предао за вас, и до еад ранпх вас тијелом и крвл>у у нрпчешћу. Само Дух мој писам предао вама са крста, не вами — него Оцу; јер у ово вријеме, вн не би умјели да 1 л а сачувате, али ио Вазнесењл- мом на небо, ја сам вам послао св. Духа од Оца. Ево шта сам у]>адио за вас: — Ја сам цјео ваш! Одговорите, пгга сте вп л-радп.ш за мепе пли бар за себе, јер све што је чоје, то је за вас; одпте да се испнтамо! Можемо ли браћо, да се уклонпмо од овога позпва? ! I т а к о с л у ит ел>\ г о л т а р а стан 11 код овога гроба п дај рачупа. Спасптел> твој узпшао је на крст, да бп ноцијепао црквену завјесу, која заклања од тебе највећу светињу, п да би учпнно слободан прнступ к' престолу благодатп. Нпзводиш лп благо слово од себе на ирестојеће? Показујеш ли пме путова жпвота? Предходиш ли примјером благог жпвота? — Ако ти вришш рпјечи истине п спасења онако агако треба; ако за тебе нема веће радостп од те, него да впдмш. плп да чујеш, да духовна чеда ходе по иауцп Хрпстовој ; ако сн у случају нл-лсде готов да I к) примјеру велпког началннка (Христа) н душу своју положпш за овце своје: онда благо тебп: — Тн сп Јереј