Дабро-босански Источник

Стр. 154

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

мисли исказују и т. д., па што би му се допало, да би околини му одговарало, да и употреби, али да те туђе мисли својим начином —- својим рјечима исказује. „Без муке нема науке," вели народна иословица, па тако је и овдје, — без труда нема напретка. Да би свештеник личио проповједнику, т. ј. да бп проповједање добро стојало свештенику нужно је да свештоник са пуно пажње врши божанствену службу. Не само да осјећа оне узви шене тренутке, у којима се он за вријеме службе божије налази, него да његозом том унутарњем осјећају, и његова спољашност не противурјечи. На његовом лицу, треба да се чита благост и скромност озарено узвишеношћу светих радња. За вријеме службе не треба на свештенику никако да се опази ма и најмањи знак зловоље, никаква пријека ријеч, никакав номргођен поглед, никакав знак досаде или умора за дуготрајне службе ; свештеник треба да свршава службу неусиљено и одано. А да то узмогне, потребно му је, да све зна и осјећа што ради и да све разумије што чита. За то ]е неопходно нужно, да се свештеник у томе упутн, а то ће моћи проучавањем литургике. * -"V # До сад бјеше говорено о томе, како се свештеник као проповједник у цркви понашати треба, па сад, на завршетку овога, проговорићемо неколико ријечи и о његовом владању у народу. Истина, врло је тешко везати човјека у његовом слободном животу за извјесна правила, али служба свештеничка захтјева, да свештеник ни за један тренутак не смпје отступити од тих правила. Свештеник нема слободног времена, као што га могу имати други људи, он је вјечито у служби, ако не, као служител, цркве, а оно као пастир. Он никад не може своју готовост свом стаду одрећи. На путу и код куће, у дану и ноћи он је у служби свог стада. Као год што чобан чува овце обдан на паши, а ноћу у затвору, исто тако и свештеник мора и дању и ноћу да бдије над свим духовним потребама свог стада; мора непрестано бити на стражи, да му се у његово стадо не увуче дивља звјер те му штету не начини, јер те он одговоран за повјерено му стадо. Тешка је служба свештеничка ; велико и тешко је бреме на свештенпку,

па ко се не уФа да ће га до конца живота свога с достојанством носити моћи, нека га се и не прима. Излазећи из цркве у народ, на свештенику треба да се осјећа одсјај божанствене службе, коју је свршавао, па под тим сјајем, сјајем неприкосновености, да наставл>а своју службу у народу. Упућујући људе на вршење њихове дужностн и према Богу и према ближњим, треба да им сам у томе примјером предходи, савјетујући уздржљивост, савлађивање својих страсти, треба сам да је умјерен, осуђујући пороке, ваља да је сам безпорочан. У саобраћају с народом треба да је услужан, скроман и снисходљив. Никаква опора ријеч не треба да пријеђе преко његовнх усана. Не треба да има у народу личних пријатеља, јер тада може имати и непријатеља. Треба да стоји изван партаја, ни у какву борбу да се не мијеша; да свим партијама једнако буде наклоњен. Нека у народу впди повјерено му стадо, за које је одговоран. Нека му је све свеједно, а ушао у кућу каквог богаташа или у колибу каквог сиромаха; нека му је потпуно свеједно ишао на весеље или на жалост; нека никад ни најмањим знаком не покаже, да се радује отићи тамо, гдје ће шта заслужитн моћи, нека дакле никад не дадне првенство богаташу пред сиромахом ; нека су пред њим обојица једнаки, нека никад неда пред народом познати своје личне слабости ; нека преко његових уста никад не пређе лаж, јер његова ријеч треба да је у народу истинита и света ; нека се никад ни са појединцем не упушта у збијање шале, јер то понижава његов углед и достојанство Са потпуном озбилношћу треба свакад и сваком приликом, да се с народом опходи. Нека не буде лијен у вршењу службе за душевна блага свога стада, нека дакле буде неуморан раденик у винограду Господњем. Нека сваки сукоб с народом избјегава и узроке разних сукоба уклања. Нека не тјера мак на конац ни с ким, нека према другнм буде попустљив, али према себи строг, Нека се у материалним питањима с народом не преговара и не цањка, нека у захтевању свога прихода према такси или обичају буде кратак и одлучан нмајући обзира на сиротињу, нека се дакле у никакво претресање о својој наплати не упушта, него што могуће краћи да буде, пазећи добро и на то, да то захтјевање буде и праведно не само