Дабро-босански Источник

Стр. 174

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и б

цркву, па да ће тај поступак избјегавати при слузкењу, држећи се старинске праксе која иравилима одговара, да се само у вријеме малога входа. кад се отворе двери, треба три пут пред престолом и св. Еванђељем прекрстити и смјерно поклонити, па онда св. Еванђеље узетп и у вход поћи, а више се ниђе не преклањати. Исто тако ни на вечерњем входу не треба се ниђе више клањати осим пред св. престолом. УП. Да друштво парохиЈалног свештенства не одобрава неким свештеницнма њихов обичај што у вријеме „Трисвете пјесме, крсте руком проскомидију н горње мјесто — престо, мјесто скромног поклона, — такође као новост која се уводи из новијега времсна у нашој цркви, нзбјегава и неприма, него закључишс да се по досадашњем обичају као стару праксу држи, те у вријеме „трнсвете пјесме", кад свештеник говори: „Благовен грјади во имја Господње, и ..Благословен јеси на престоље слави царствнја твојего" и т. д. треба најприје рашцренијех руку скромно поклонитн се св. проскомндији па онда тако исто горњем мјесту — престолу руке на прси метнути. УШ. Да друштво парохијалног свештенства не одобрава што неки свештеннци на „великом входу" сиомињу иреко проппса поједина звања и лнчноети : и што се неки са св. дарима у томе входу поклањају поједнним лнчностима у цркви, показујућп им тијем, да их спомињу. Ието тако не одобрава нп то, што неки свештеници благосиљају свете дарове прн прпзивању св. Духа са отворено — пруженом шаком, иочем то не одговара духу православија. Свети дари благосиљају се са прекрштеннм палцем преко до малога прста у шаке (што значи Тс \"С.) и тај обичај треба сачувати, јер тако само има свога спмволичнога значења. IX. Да ће се парохијално свештенство при вршењу како вечерње и јутрење тако и св. службе најстрожије нридржавати типнка и службеннка, са досадањом уобнчајеном праксом, избјегавајућп и најмању неједнакост која би се косила са прописом истије књига. Да ће избјегавати увађања које каквих новости, н свагда се старати при свршавању поједини чнна службе п извађања истпх, да један другоме оно што који не разумије, братскн показати и упутити га. X. Да ће се друштво иарохнјалнога свештенства старати да ностигне споразум једноо-

бразног вршења осталих обреда, којн се изван цркве и у цркви врше, па зато да ће се у идућој редовној сједници одредити по увиђавности, да се иретресе и проучи о једној тајни св. цркве, те тако и у другим сједницама и остале по реду тајне. 7. Пресједник износи пред свештенство II. тачку дневнога реда о извршпвању брачни парница и прогоњењу незаконити бракова, па познва исто да даде своје мњење како да се у будућс извршују код свештенства, да би се стало на пут злу, које се тијем у народу шири на штету народа. На то пнтање г. пресједника, свештснство је закључило да сс умоли нречасна Конзпсторија. I. Да сс брачне тужбе које би иојединнм паросима на помирење слатп имала, шаље непосредно пресједпиштву свештенички сједница, на помирење. П. Да се сгварно заузме код внсоке земаљске владе да ова изда законску установу, да се незаконптн бракови забране и прогоне под пријетњом најстрожије казнн. н Ш. Да се такођер заузме код владе да ова у свезп са горњом наредбом даде право ваљаности осудама конзисторије, како би се странке које су на сажитије оеуђене, а неће да се измире путем властн на то приморати могле, нарочито онди, ђе не постоје разлози да се измирити и састати не могу. II дч се поједине особе које са стране упливишу на њиов раздор н одвраћају их од сажитнја казне. 8. Прн самом завршетку овс тачке дневног реда, посјетило је 1Бегово Бисоко преосвешт. г, митрополнт собрано свештенство у сједницп са високопречасном господом члановима Конзпсторије и г. ђаконнма, те је том приликом честптао свештенству започети рад, иреноручујући му да у раду буде бодра ума, да се братски слаже и да радом бране у свему свету и православну вјеру, српску цркву и народност. Сво присутно свештенство дочекало је високонреосвештеног г. мнтрополита и осталу госноду на ногама, стојећн око стола еједничкога, н пажљиво је саслушало савјст свога доброг старца архијереја и примило од њега пуни задовољства честитку, а г. пресједник у име друштва захФалио је г. митрополнту на ноејети, очинском савјету и бризи за напредак вјере, цркве и српске народности, са обећањем да ће свеш-

<