Дабро-босански Источник

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 175

тенство својим удруженим радом старати се да свугди покаже да је достојно свога позива, гајећи и ширећи на првом мјесту занемарену братску слогу и љубав у свештенству и народу, а све на корист цркве и народа, и т. д. 9. Тачка записника односи се о надзиратељској дужноетп у протопрезвитерату сарајевском и његовој дужностп, плаћању вјенчаница и т. д. У првој ванредној сједници овог протопреивитерата, драсаној 15 Фебруара 1890. читао се записник прошле сједнице, којн се без икакве примједбе одобрио и Високопречасној конзисторијн поднио на потврдуУ овој ванредној сједницн у тачки 2, протресано је о надзиратељству и његовој дужностн у сарајевском протопрезвптерату. 3. Тачка односи се о вођењу и једнаког вршења службеног парохијалног уредовања (манииулацнје); п да сваки свештеник мора имати дјеловодни парохнјални протоко.г, 4. Тачка односи се на иозване несогласне супруге и конкубине, са којима је покушавано номирене и т. д. У 5. тачки овог запнсника претресани су нски предлози, које свештенство у сједници изнесе, н о којима се претресало и од свију без икакве примједбе усвојено 6. Тачком закључено је од цијелог свештенсгва: да се у будуће поднашају политичким властима изкази умрлих и рођених по старом календару православном, онако исто како се воде парохијални — матрикуларии протоколи. Као и то закључише сви једногласно, да се порадн код надлежнн власти да се за те изказе Формулари штамнају са ћири.шцом, јер до садањи су на њемачком језику, а томе ннје свештенство вично, нити пак зна у коју ћс рубрику забиљежити, и т. д. X. ( У прошоирезвитерашу БихаДком, у свештеничкој првој редовној сједницн држаној 13 јануара 1890. нретресано је н рјешавано : 1. Конзисторијална окружница од 2 3 октобра 1889, број 1835 читана је и иста примљена на повољно знање од свега свештенства. Према истој закључено је да се свештеничке сједнице држе сваког другог мјесеца. Изабран је нресједник, подпресједннк и перовођа. Поред тога

пресједник наглашује да сваки свештеник мора долазнти на сједницу (изузев болест) кад се закаже и позове, и да се на истој мора одржавати сваки ред и пристојност. 2. Пресједник изнаша у овој сједници: да гђе који свештеник дође у варош нечист и у слабим хаљинама, што убија много углед свештенпчки, те вели да би свакако нужно било, да сваки појединп свештеник има строго пазити на се, и да у будуће несмије таково што бити. Сви једногласно овај предлог прпмнше (осим једног?). 3. Почем се многи свештеници туже даих поједини нижи чиновницн нагоне да скидају у уредима — канцеларијама капе — камилавке, па на више мјеста да их руже за то. Једногласно закључшпе да се високо пречасна конзисторпја за то уппта. (Одговорено је н дато упуство. 0 овој ствари упућујемо браћу свештенике нека прочитају чланак у „Дабро-босанском Псточннку" од 1887 год. Страна 10 и 11.). 3. Сви свештеници пзнашају и жале се да у њиховнм парохијама има много невјенчаних, тако, да је на некнм мјестима број незаконити парова претекао оне који еу у браку; те сви нагласише : да би најбоље било да се у погледу те ствари замолп конзисторија а ова земаљској влади преставку упути, да се невјенчане жене не држе. Даље изнашају да су н мухамеданци молили да се код њнхова народа забрани невјенчан бити, а особито онијем момцима, који још нијееу војннчкој дужности удовољили. Јер кад се може забраннти свештенству да не смију вјенчавати, за што се не би и њима забранило да невјенчани не смнју живитн. Народ наш држц невјенчану жену као и осталу блудницу и вели гдје се овака у селу налази ту нема рода и берићета, и да због тога је град (туча), глад и друге разне болести. К томе још пз тих случајева, постају различни и против државних и грађанеких закона прекршаји, као: паљевпна, убпства, крађе и друго. А све то може се освједочнти у окружним судовима, гдје је безброј таковијех примјера расправљано н данас се рао правља. Тако, да се наведе један између других случајева, а тај је: у бихаћком окружном суду прије неколико година расправљано је једноме што је убио човјека, којн је његову жену узео, II т. д.